Aleks Karp, izvršni direktor kompanije Palantir Technologies, izneo je smelu tvrdnju o poslovima budućnosti. Prema njegovim rečima, kada veštačka inteligencija bude preuzela svetsku ekonomiju, samo će dve kategorije ljudi zaista biti u poziciji da uspeju: oni sa praktičnim stručnim veštinama i oni koji razmišljaju drugačije od uobičajenog.

Njegova perspektiva dovodi u pitanje tradicionalno verovanje da diplome garantuju uspeh.

Sa brzim poboljšanjem veštačke inteligencije u oblastima kao što su kodiranje, pisanje i istraživanje, mnoge administrativne uloge postaju ranjive. Umesto toga, praktične veštine i nekonvencionalno razmišljanje, pojavljuju se kao prave prednosti u svetu vođenom veštačkom inteligencijom.

Karp, pritom, otvoreno dovodi u pitanje vrednost elitnih diploma u ekonomiji, koju sve više oblikuje veštačka inteligencija, dok se istovremeno procenjuje da će do 2027. godine, 20 odsto prodajnih odeljenja unutar kompanija sa popisa Fortune 500 aktivno zapošljavati „neurorazličite” talente.

Dve grupe koje imaju budućnost

„U osnovi, postoje dva načina da znate imate li budućnost”, rekao je Karp u nedavnom intervjuu za Technology Business Programming Network (TBPN). „Prvo, imate neko strukovno obrazovanje. Ili drugo, neurorazličiti ste.”

Prva kategorija koju Karp spominje odražava sve raširenije mišljenje da je zanatska i tehnička zanimanja teže automatovati nego kancelarijske i administrativne poslove. Električari, vodoinstalateri i slična zanimanja zato se sve češće navode kao poslovi koji bi mogli ostati traženi i u eri veštačke inteligencije, naročito dok tehnološke kompanije budu širile infrastrukturu svojih data centara.

Njegova druga kategorija ima i ličnu dimenziju. Karp je ranije govorio o tome da ima disleksiju, a u širem smislu, neurorazličitost obuhvata i stanja poput ADHD-a i spektra autizma. Po njegovom mišljenju, prednost tih ljudi je u tome što često razmišljaju drugačije, vide obrasce koje drugi ne vide i lakše dolaze do neuobičajenih rešenja.

U istom intervjuu rekao je da će u prednosti biti oni koji su „više umetnici”, koji gledaju stvari iz drugog ugla i koji mogu da izgrade nešto jedinstveno.

Ko je Aleks Karp

Za razliku od tipičnih lidera iz Silicijumske doline, Karp ne odgovara stereotipu tehnološkog milijardera: filozof po obrazovanju, sa doktoratom iz društvenih nauka, on je izgradio karijeru spajajući teoriju i praksu na način koji se retko viđa u ovom sektoru.

Rođen 1967. godine u Njujorku, u porodici jevreja lekara i Afro-Amerikanke umetnice, Karp je studirao na prestižnim univerzitetima. Njegovo akademsko interesovanje za filozofiju i društvene strukture kasnije će se pokazati ključnim u razumevanju načina na koji se podaci koriste u savremenom svetu.

Aleks Karp važi za jednog od najuticajnijih, ali i najneobičnijih lidera u tehnološkom svetu, čoveka koji je uspeo da filozofiju pretoči u biznis model koji oblikuje način na koji razumemo i koristimo podatke u 21. veku.

Najpoznatiji je kao suosnivač i izvršni direktor kompanije Palantir Technologies, koju je pokrenuo zajedno sa poznatim investitorom Piterom Tilom i još nekoliko partnera. „Palantir” se bavi analizom velikih količina podataka i sarađuje sa vladama, bezbednosnim agencijama i velikim korporacijama širom sveta. Njihovi softveri koriste se u borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala, ali i u poslovnim analizama.

Ipak, upravo ta povezanost sa državnim institucijama i obaveštajnim službama učinila je Karpa kontroverznom figurom. Dok jedni smatraju da njegova kompanija doprinosi globalnoj bezbednosti, drugi je nazivaju „najopasnijom firmom u Silikonskoj dolini” i upozoravaju na potencijalne zloupotrebe podataka i narušavanje privatnosti građana.

Za razliku od mnogih tehnoloških lidera, Karp često otvoreno govori o politici, etici i ulozi tehnologije u društvu. Zalaže se za saradnju tehnoloških kompanija sa demokratskim državama, ali i za jasna pravila koja bi sprečila zloupotrebe.

Kako „Palantir” traži talente

Iako neurorazličitost nije formalni uslov za zaposlenje u „Palantiru”, Karpova kompanija je jasno pokazala da takve kandidate smatra vrednima. Na službenim stranicama objavljen je program mentorstva Neurodivergent Fellowship, kroz koji „Palantir” traži ljude koji vide obrasce koje drugi propuštaju i nude rešenja koja drugima promiču.

„Palantir” je pokrenuo i zaseban program Meritocracy Fellowship (meritokratija je društveni sistem u kojem se položaj, privilegije ili nagrade dodeljuju ljudima na osnovu njihovih sposobnosti, zasluga i postignuća, a ne na osnovu rođenja, bogatstva ili društvenog statusa), namenjen mladima koji nisu krenuli klasičnim fakultetskim putem. Na službenoj stranici kompanija taj program opisuje kao priliku za izuzetno sposobne mlade ljude koji žele odgovornost i stvaran rad, a ne samo diplomu.

Taj pristup se dobro uklapa u Karpov skepticizam prema tradicionalnim karijernim obrascima. Iako i sam ima diplomu Haverford koledža, doktorat iz pranih nauka sa Stanforda i doktorat sa Gete univerziteta u Frankfurtu, više puta je javno govorio o ograničenjima klasičnog visokog obrazovanja u privredi koju sve više oblikuje veštačka inteligencija.

Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu početkom 2026. rekao je da će VI „uništiti poslove u humanističkim naukama” i dodao da će takve kvalifikacije biti teško unovčiti ako osoba nema i neku drugu konkretnu veštinu.