Saradnja Beograda i Soluna pokretač razvoja Balkana

Strateški značaj zapadnog Balkana za EU evoluirao je od pitanja regionalne blizine do fundamentalne neophodnosti u različitim oblastima, kao što su bezbednost, energetika i ekonomska otpornost. Ova integracija je kamen temeljac otporne Evrope, u kojoj se stabilnost Balkana smatra neodvojivom od unutrašnje bezbednosti same EU. Pored toga, region Makedonija i Trakija funkcioniše kao prirodna pomorska kapija za tržišta Balkana. Ovo je veoma dobra prilika za zapadni Balkan da iskoristi prednosti potencijalnog integrisanog evropskog tržišta kako bi transportovao robu u svoje zemlje. Grčka snažno podržava integraciju Srbije u veliku evropsku porodicu, kojoj Srbija svakako i pripada. Zaključno, zapadni Balkan je veoma kvalitetan region sa velikim potencijalom. To je takođe praktična primena vizije koja zapadni Balkan stavlja u središte evropskog razvoja. Koristeći sve inicijative o kojima se ovde u Srbiji razgovaralo, granice možemo pretvoriti u mostove prosperiteta, kaže u intervjuu u „Politiku” Konstantinos Julekas, zamenik ministra unutrašnjih poslova Grčke nadležan za pitanja Makedonije i Trakije, koji je nedavno boravio u Srbiji i učestvovao na Forumu za stratešku balkansku spoljnu i regionalnu saradnju održanom u Beogradu.

Vaša ekselencijo, šta bi bio cilj Inicijative za strateško povezivanje na Balkanu i njen željeni ishod za Grčku?

Osnovni cilj naše inicijative je dalje jačanje saradnje sa Srbijom kroz događaj („Forum za stratešku balkansku spoljnu i regionalnu saradnju”) koji smo organizovali u prelepom Beogradu. Nismo doputovali iz Grčke samo da bismo prisustvovali još jednom sastanku ili ispunili ceremonijalni protokol. Ovde smo kao jedinstvena delegacija iz regiona Makedonija i Trakija – koja obuhvata čitav spektar našeg administrativnog, akademskog i ekonomskog rukovodstva – kako bismo poslali snažnu, nedvosmislenu poruku: partnerstvo između Grčke i Srbije je kamen temeljac stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta za ceo balkanski region. I kao što smo uvek tvrdili, diplomatija ne predstavlja samo potpise na sporazumima; ona se odnosi na opipljive veze između naših ljudi, naših preduzeća i naših regiona. Naša vizija za region Makedonija i Trakija je vizija „aktivne ekstrovertnosti”. Transformišemo severnu Grčku u moderno, dinamično čvorište koje služi kao prirodna kapija ka Balkanu.

Primarni cilj je negovanje kulture aktivne saradnje i ekstrovertnosti preko naših granica. Vidimo region Makedonija i Trakija kao prirodni most koji povezuju grčku ekonomiju sa dinamičnim tržištima naših suseda. Naš osnovni cilj je da stvorimo okruženje na obostranu korist u kojem grčki i srpski potencijali mogu da se spoje u uspešne zajedničke poduhvate. Za Grčku, koristi leže u stvaranju stabilnih, dugoročnih partnerstava koja mogu unaprediti regionalni prosperitet, dokazujući da kada naši susedi napreduju, napredujemo i mi.

Međutim, naš predlog srpskim partnerima prevazilazi običnu logistiku i infrastrukturu. Nudimo zajedničku viziju „pametnog i bezbednog” regiona. Snažno ulažemo u naš ljudski kapital i želimo da uskladimo naše strategije tako da grčko-srpski ekonomski, obrazovni, kulturni i međuregionalni savez postane sinonim za izvrsnost u jugoistočnoj Evropi. Naša posvećenost ogleda se u stvaranju poslovnog okruženja u kojem birokratiju zamenjuje digitalna efikasnost i gde svaki projekat koji preduzmemo ima direktan, pozitivan uticaj na prosperitet naših lokalnih zajednica. Ovde smo da aktiviramo današnju realnost, osiguravajući da saradnja između Beograda i Soluna ostane najpouzdaniji pokretač razvoja u jugoistočnoj Evropi.

U nastojanju da se ojačaju veze sa zemljama na prostoru Balkana, kako biste identifikovali trenutne izazove za ostvarenje tog cilja?

Glavni izazov je prelazak sa modela puke konkurencije na model strateške komplementarnosti. Moramo da identifikujemo gde se naše snage susreću sa potrebama naših partnera. Pravi izazov leži u izgradnji poverenja koje je neophodno za duboku i strukturnu saradnju. Ova misija, naša misija, osmišljena je tako da se bavi direktnim vezama među ljudima i preduzećima koje sežu izvan naših granica. Ne dolazimo u Beograd samo da bismo kapitalizovali na našoj zemlji, već dolazimo da ponudimo Srbiji priliku za dalju saradnju, posebno između univerziteta, luka, komora i poslovnih udruženja iz severne Grčke sa poslovnom zajednicom i drugim zvaničnim institucijama, kao što su regioni i opštine. Želimo da nastavimo sa uspešnim sinergijama za obe strane.

Šta bi mogle biti nove oblasti bilateralne saradnje između Grčke i Srbije, a konkretno regiona Trakija i Makedonija?

Strateška saradnja između Grčke i Srbije, a posebno sa regionom Makedonija i Trakija, izgrađena je na nekoliko ključnih transformativnih stubova, kao što su preduzetništvo, pomorstvo, logistika, javna uprava i akademski sektor. Štaviše, naša saradnja bi mogla da se proširi na turizam i kulturnu diplomatiju, prevazilazeći tradicionalne modele kako bismo istakli naše zajedničko pravoslavno nasleđe. Na primer, imamo tri glavne luke u regionu Makedonija i Trakija: Solun, Kavala i Aleksandrupolis. U našem regionu postoji pet velikih univerziteta – Aristotelov univerzitet u Solunu, Univerzitet Makedonije, Međunarodni helenski univerzitet, Demokritov univerzitet i Univerzitet Zapadne Makedonije – koji bi mogli da sarađuju u razmeni studenata i istraživanjima. Zamislite da možemo da sprovodimo zajednička akademska istraživanja o nekim osnovnim pitanjima za ceo Balkan i da imamo validne rezultate. To bi moglo pomoći u mnogim oblastima. Pored toga, mogli bismo da promovišemo i tematski turizam isticanjem globalne duhovne destinacije Svete Gore kao mosta kulturnog jedinstva. Zajedničkim kreiranjem regionalnih turističkih „brendova”, Balkan transformišemo u jedinstvenu globalnu destinaciju. Dakle, kroz ove višeslojne moguće sinergije, udaljavamo se od puke konkurencije ka modelu strateške komplementarnosti, osiguravajući da prosperitet naših suseda direktno pokreće rast celog regiona.

Zbog toga smo došli ovamo kao delegacija od preko 120 ljudi – koja predstavlja akademsku zajednicu, regionalne vlasti, lučke uprave i komercijalni sektor, uključujući mnoge grčke preduzetnike iz regiona Makedonija i Trakija. Zatražili smo ovaj sastanak kako biste mogli da stupite u kontakt sa proizvodnim snagama severne Grčke, što će nam omogućiti da dalje promovišemo i proširimo strateške sinergije između naših naroda. Smatramo veoma značajnim to što smo nakon Beograda našu misiju nastavili u glavnom gradu Vojvodine, Novom Sadu, gde smo se sastali sa predsednicom Pokrajinske vlade Vojvodine Majom Gojković i njenim saradnicima kako bismo razgovarali o razvoju novih sinergija i otvaranju konkretnih mogućnosti za našu međusobnu saradnju.

Kakav je značaj energetskog Vertikalnog koridora za zemlje zapadnog Balkana, a posebno za Srbiju?

Vertikalni koridor je projekat, ali i regionalni resurs koji osigurava da nijedna zemlja ne ostane prepuštena energetskoj izolaciji. Delujući kao pouzdana energetska kapija, severna Grčka olakšava energetsku nezavisnost koja smanjuje troškove za industriju i domaćinstva u brojnim zemljama, verujući u ideju da naša regionalna infrastruktura služi zajedničkoj evropskoj budućnosti. Pored toga, roba koja stiže sa Istoka i iz Azije može putovati kroz naše luke i preko naših drumskih i železničkih mreža, prolazeći kroz Grčku, Srbiju i druge balkanske zemlje kako bi brže i po nižoj ceni stigla do srednje i severne Evrope.