„Čast" kao alibi za ubistvo

Holandsko javno tužilaštvo krajem prošle godine tražilo je zatvorske kazne do 25 godina za muškarca sirijskog porekla (53) i do 20 godina za njegove sinove od 25 i 23 godine zbog ubistva tek punoletne devojke, njihove sestre, odnosno ćerke. Ovaj zločin je klasifikovan kao – ubistvo iz časti, a sumnja se da je devojka ubijena jer njena porodica nije bila saglasna sa njenim, kako su isticali, zapadnjačkim stilom života, preneli su mediji.

Prema ovim navodima, nesrećna devojka je vezana, za njeno telo su prikačeni tegovi i tako je bačena u vodu – obdukcioni nalaz pokazao je da je uzrok smrti utapanje.

Ovo je drastičan primer kada se „čast” koristi kao alibi za zločin i kada se najteže krivično delo „pravda moralnim ili etičkim načelima jednog pojedinca”.

Kulturolog Dragana Jovanović objasnila je za naš list da je takozvano ubistvo iz časti, nedvosmisleno, ubistvo kao i svako drugo s tim da ga počinilac ili njegova bliža okolina opravdavaju idejom da će tim nasilnim činom pojedinac ili zajednica povratiti narušeni ugled porodice – dakle, to nije posebna pravna kategorija, već društveni narativ kojim se nasilje ujedno opravdava i racionalizuje.

„Može se posmatrati iz više uglova: pravnog, sociološkog, rodnog, psihološkog i kulturološkog. Iz pravnog ugla ubistvo je ubistvo. Sociološki se posmatra kao proizvod društvenih normi koje vrednuju kontrolu nad ponašanjem članova porodice. Rodni aspekt se odnosi na činjenicu da su žrtve uglavnom žene. Psihologija može da da odgovor na pitanja osećanja stida, potrebe za kontrolom i identitetu vezanom za ugled. Kulturološki, kao deo tradicije u kojoj kolektiv ima primat nad pojedincem”, objasnila je naša sagovornica.

U istoriji je bilo još sličnih primera. Pitanje je ko procenjuje kada čast jeste, odnosno nije narušena. Prema rečima kulturologa, ne postoji univerzalna definicija časti.

„To je obrazac razmišljanja i ponašanja koji se formira unutar porodice i šire zajednice, često je internalizovana kod pojedinca koji te norme usvaja i smatra jedinim dopuštenim obrascem ponašanja”, kazala je Jovanovićeva.

Istakla je da procena vrednosti „časti” zavisi od više varijabli koje se ukrštaju u zajednici: stepena tolerancije zajednice na nasilje, patrijarhalnog narativa kao dominantnog u toj istoj zajednici (npr. vezivanje časti za ponašanje ženskih članova), viđenja članova porodice kao simboličkog kapitala koji doprinosi statusu u društvu, ali i individualne percepcije elemenata časti koji imaju pojedinci sa psihološkim problemima. Čast, dakle, nije objektivna kategorija, ona je društveno konstruisana i promenljiva, često i selektivna.

U Hrvatskoj i dalje traje borba jednog dela građana da Filip Zavadlav, koji je počinio trostruko ubistvo, bude oslobođen. On je odlukom Visokog krivičnog suda osuđen na 35 godina zatvora, s tim da mu je u kaznu uračunato i vreme provedeno u istražnom zatvoru, gde se nalazi od 2020. godine.

Grupa građana pokrenula je i peticiju da Zavadlav bude oslobođen uz argument da je ubio ljude iz kriminalnog miljea koji su ga, kako tvrde, pritiskali i maltretirali zbog narko-dugova koje je imao njegov brat. Pomenuti građani smatraju da je Zavadlav uradio ono što je, u drugačijem obliku, bio zadatak nadležnih smatrajući da ti ljudi nisu smeli da budu na slobodi i da je zapravo optuženi žrtva u čitavom slučaju, te da je počinio takozvano ubistvo iz časti. S druge strane, mnogi to ni na koji način ne osporavaju i smatraju da je to ubistvo, ma iz kojih motiva počinjeno.

Ovaj fenomen vekovima opstaje, a prema rečima kulturologa definiše niz udruženih faktora koje možemo podeliti na kolektivne i individualne.

„Individualni faktori su psihologija ili psihopatologija pojedinca, njegova podložnost pritisku okoline i lična odluka. Ovde je konceptu ’časti’ blizak pojam ’povređenog autoriteta’ koji ubistvom vraća svoj autoritet u zajednici. Kolektivni faktori su kompleksna veza kulture, tradicije, društvenog sistema i institucionalnog okvira. Kultura i tradicija oblikuju norme časti u zajednici, patrijarhat daje strukturu moći, institucionalni okvir podbacuje u prevenciji i njegova slabost omogućava zločin”, objasnila je Jovanovićeva.

Posebno je istakla da nijedna religija ni kultura ne propisuju ovakva ubistva.

„Problem su grupna i pojedinačna interpretacija osnovnih sistema vrednosti, koji religiju i kulturu ’čitaju’ kako njima odgovara, dodaju u kulturu življenja svoje interpretacije i pritom se pozivaju na norme koje nigde nisu zapisane”, zaključila je naša sagovornica.

Statistički podaci svetskih istraživanja pokazuju da su u najvećem broju takozvanih ubistava iz časti žrtve žene, jer patrijarhalni sistemi direktno povezuju ponašanje žena sa ugledom porodice, pa se pod „velom časti” pravda direktan metod kontrole nad ženskom autonomijom. U ovim slučajevima razlog za ubistvo može biti bilo šta, od oblačenja, udaje bez odobrenja, prisilnog braka, silovanja do neposlušnosti ili razvoda.