Skup različitih poetika i razmišljanja

Osam predstava koje će činiti ovogodišnju selekciju 71. Sterijinog pozorja u Novom Sadu odabrao je aktuelni selektor, glumac Svetislav Goncić. Predstave koje, kako kaže, pored toga što imaju izuzetne umetničke kvalitete, na najbolji način uspostavljaju komunikaciju sa publikom. Gonciću su to i bili kriterijumi za odabir takmičarskog programa Pozorja našeg najprestižnijeg teatarskog skupa domaće drame. Sterijanska pozorišna svetkovina koja će ovog puta proći bez međunarodnog programa „Krugovi” rezervisala je tradicionalni termin od 26. maja do 3. juna koji će u Srpskoj Atini okupiti umetnike i publiku pod sloganom „Naše priče – sećanja i stradanja”.

Koja je uloga pozorišta danas i da li se ona promenila? Šta očekujemo od predstava i da li u njima pronalazimo odgovore na pitanja koja nas zanimaju? Šta uopšte tražimo u njima i da li je zajednički doživljaj, komunikacija i emocija ono što nas povezuje i ispunjava? Sve su ovo pitanja koja je Svetislav Goncić postavio nakon što je odgledao više od 140 predstava između dva pozorijanska izdanja, inspirisana domaćim dramskim tekstom, naišavši na, kako kaže, potpuno autentične, iznenađujuće i različite odgovore na ta pitanja.

Selekcija koju je predložio njegov je lični pogled na proteklu sezonu, a traganje za dobrim predstavama bila je njegova misija, naveo je Goncić u obrazloženju selekcije 71. Sterijinog pozorja.  

Upravnom odboru ovogodišnjeg festivalskog izdanja predložio je da u selekciju uvrsti sledeće predstave: nagrađivano „Moje pozorište”, autorski projekat Borisa Liješevića, u produkciji Ateljea 212, jer je jedinstven po formi, temi i pitanjima kojima se bavi. Zatim delo „Centrala za humor” Đorđa Kosića, u režiji Olje Đorđević i izvođenju ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, jer je nastalo na osnovu dokumentarne građe i bavi se stvarnim događajima i ličnostima u okupiranom Beogradu tokom Drugog svetskog rata.

Sterijanska publika gledaće i vrcavo čitanje svevremene, „Gospođe ministarke” Branislava Nušića, u režiji Veljka Mićunovića i produkciji Slovenskog narodnog gledališča u Mariboru, jer se u njoj i posle jednog veka „prepoznaju iluzije, ambicije i želje pojedinca da postane neko, bez obzira na sopstvene sposobnosti i intelektualni kapacitet”. Ali i „Gospa Nolu” Isidore Sekulić, u dramatizaciji Aleksandre Jovanović i režiji Sonje Petrović Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu zato što se lik protagonistkinje „povezuje sa savremenom ženom u borbi za potomstvo”.

Tu su i „Šine” Milene Marković, u režiji Milana Neškovića i produkciji Narodnog pozorišta Republike Srpske jer likovi ove drame odrastaju u vreme devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije, a metafora o nasilju, koja prati predstavu, iznova podseća da ništa nije učinjeno da svet postane bolji nego što jeste.

U selekciji je i „Profesionalac” dramskog pisca i reditelja Dušana Kovačevića, u izvođenju Zvezdara teatra koja posle 35 godina od prvog izvođenja i dalje „pripoveda priču o životu i borbi za nove slobode”, kao i kompleksno dramsko štivo „Bez buke od dva do šest” Sofije Dimitrijević, u režiji Tare Mitrović i produkciji Hartefakt kuće. koju, po mišljenju Goncića, odlikuje „izuzetna literarna osnova, rediteljska hrabrost i glumačko umeće.

Goncić je, na kraju, predložio i autorski projekat Đorđa Nešovića „Zašto se smeje” (Narodno pozorište Sombor) jer „snažno i emotivno osvetljava život sa autizmom”.

– Ovih osam predstava se izdvojilo pre svega „sveobuhvatnim pristupom, izuzetnim izvođenjem i raznolikošću traganja za razlozima i smislom postojanja u svetu pozorišne umetnosti, kao kompleksne refleksije našeg vremena, primetio je selektor. Oslanjajući se na domaći dramski tekst koji kroz različite teme i različite forme tretira i sagledava savremeni život, ali i povezujući klasična dela sa današnjim fenomenima, Svetislav Goncić je konstatovao da je odabrao predstave koje imaju izuzetne umetničke kvalitete i na najbolji način uspostavljaju komunikaciju sa publikom, što je bilo i njegovo suštinsko shvatanje i poimanje tog: najznačajnijeg festivala nacionalne drame i pozorišta, kao „referentne tačke” domaćeg teatra. Jak tekstualni predložak koji omogućava razvijanje maštovite glumačke igre i rediteljskog promišljanja, aktivan odnos prema vremenu i predstave koje se tiču publike.

– Upravo taj paradoks prolaznosti, trajanja u trenutku, sećanja i zaborava jeste ono najlepše u ovoj umetnosti dijaloga u najširem smislu te reči i onog na sceni i onog između scene i publike, umetnosti preispitivanja, igranja, sagledavanja i na kraju – izazivanja osećanja. A osećanja su u nama, ona su u našim životima, ona su u našoj prošlosti, ali pre svega u našoj sadašnjosti. Bilo da su sećanja, tuge, teskobe ili radosti i nade, sve su to naše priče i naše drame – kaže Goncić i podvlači:

– Izbor predstava zvanične selekcije 71. Sterijinog pozorja je skup različitih pozorišnih poetika i razmišljanja, kojima je zajednički kvalitet doslednost u načinu iznošenja sopstvenog teatarskog izraza, istakao je Goncić. Kada je u pitanju novo čitanje domaće dramske klasike („Gospođa ministarka”), dramatizacije i obrade velikih klasičnih dela srpske književnosti koja i dalje imaju prepoznatljive značajne veze sa današnjim trenutkom i gledaocem („Gospa Nola”), i kada su u pitanju savremeni klasici („Profesionalac”, „Šine”), autorski projekti („Moje pozorište”, „Zašto se smeje?”), nove generacije i novo vreme („Centrala za humor”, „Bez buke od dva do šest”), uvek su to naše priče i naše drame. Presek najboljih predstava iz prošle sezone kroz prizmu domaćeg teksta, koje ukazuju gde je pozorište danas.