Strah od Kanove nuklearne mreže

Puštanje iz kućnog pritvora „oca” pakistanske atomske bombe ne samo što je izazvalo veliku zabrinutost zvaničnog Nju Delhija već su se crvene lampice upalile u vladama i tajnim službama širom sveta. Pakistanski naučnik Abdul Kadir Kan (72), koji je 2004. godine osuđen zbog odavanja nuklearnih tajni Iranu, Severnoj Koreji i Libiji, iako se leči od raka prostate, prema procenama indijskih bezbednosnih eksperata može biti pretnja za svetsku bezbednost.

Prema rečima portparola indijske vladajuće Kongresne partije Maniša Tevarija, međunarodna zajednica bi trebalo da proglasi Pakistan terorističkom državom, pošto je sud u Islamabadu oslobodio Kana.

„To što Pakistan brani Kana dokazuje ne samo da je ta zemlja izvoznik terorizma već i pobuđuje sumnje određenih zemalja, uključujući i SAD, da bi nuklearno oružje moglo da dođe u ruke terorista”, naglasio je Tevari.

Uprkos „zabrinutosti” američke šefice diplomatije Hilari Klinton, pakistanska vlada je odbila da komentariše odluku suda, pri čemu je za njih „takozvani slučaj Kan završeno poglavlje”. Pakistan je dodao da je, kao odgovorna nuklearna država, preduzela sve mere u cilju neširenja nuklearnog oružja,

Kan, pak, kaže da ga ne interesuje mišljenje stranih vlada i da je obavezan da odgovara samo svojoj vladi, a ne bilo kom strancu.

„Uvek ću biti ponosan na ono što sam uradio za Pakistan”, rekao je u Islamabadu ovaj naučnik, kojeg Pakistanci smatraju za nacionalnog heroja, dok ga ekstremističke islamističke organizacije slave kao tvorca prve „muslimanske nuklearne bombe”.

U međuvremenu je ministar spoljnih poslova Pakistana šah Mehmud Kureši rekao da je vlada te zemlje uspela da razbije Kanovu mrežu i da Kan nema više pristupa pakistanskom nuklearnom programu.

Međutim, Indija, SAD, Izrael i zapadne sile su zabrinute zbog eventualnog Kanovog uticaja na crno tržište nuklearne tehnologije i obnavljanja njegove mreže saradnika. Potonji strah je potkrepljen činjenicom da su prošle nedelje posle tri godine zatvora, slučajno ili ne, oslobođena dva Švajcarca, braća Marko i Urs Tiner, koji su označeni da su prodavali Libiji nuklearnu tehnologiju iz Kanove laboratorije.

Osim toga, pre nekoliko meseci, još jedan ključni član Kanove nuklearne mreže, Buhari abu Tahir Sajed je bez mnogo pompe pušten iz zatvora u Maleziji. „Tajms ov Indija” prenosi tvrdnje pojedinih izvora da je naprasno nestao i Davud Ibrahim, poznat po tome što je svoju organizovanu kriminalnu grupu stavio u funkciju Kanovog crnog nuklearnog tržišta.

Drugim rečima, osnovni elementi Kanove nuklearne mreže su slobodni i sposobni za nastavak rada, ali za razliku od pre pet godina, prema oceni jednog indijskog analitičara za terorizam, „sada nije opasnost od toga da će Kan snabdevati druge vlade nego da će njegova pomoć biti na raspolaganju antiameričkim i antiindijskim džihadskim grupama, kao što je Al Kaida”.

Verovatno predviđajući ovakav rasplet, američki Stejt department je prošlog meseca uveo finansijske sankcije velikom broju Kanovih saradnika.

N. Radičević

------------------------------------------------------------

Mosad nišani Kana i njegove saradnike

„Tajms ov Indija” prognozira da bi Abdul Kadir Kan mogao da bude na Mosadovoj listi za odstrel, pozivajući se na nedavno objavljenu knjigu o izraelskoj tajnoj službi velškog pisca Gordona Tomasa. U ovoj knjizi se navodi da je izraelska tajna služba, posle praćenja kretanja Kanovih saradnika u Saudijskoj Arabiji i Iranu, Kana i njegove kolege naučnike premestio sa liste za hapšenje na listu za odstrel. Osim toga, Tomas piše i da je Mosad javio SAD da je Kan sa još jednim nuklearnim naučnikom Muradom Kasimom aprila 2003. godine putovao u Avganistan da se susretne sa Osamom bin Ladenom. Osim toga, ovaj autor podseća da je Baširudin Mahmud, jedan od naučnika u Kanovom timu, priznao pakistanskim istražiteljima da se sastao sa Bin Ladenom i Mula Omarom, ali da je, kako je rekao, odbio njihov zahtev za pravljenje prljave bombe.