Hoće li vakcina u spreju rešiti problem kašlja i prehlade

Vak­ci­nu u ob­li­ku spre­ja za nos raz­vi­li su is­tra­ži­va­či sa Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta „Stan­ford”, sa ci­ljem da za­šti­te lju­de od svih vr­sta ka­šlja, pre­hla­de i gri­pa, kao i od bak­te­rij­skih in­fek­ci­ja plu­ća, a čak bi mo­gla i da ubla­ži aler­gi­je.

Ko­li­ko smo da­le­ko od pri­me­ne ova­kve vak­ci­ne?

Pro­fe­sor dr Mar­ko Sto­ja­no­vić, kli­nič­ki far­ma­ko­log sa Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, na­gla­ša­va da su na­uč­ni­ci sa po­me­nu­tog  uni­ver­zi­te­ta u ča­so­pi­su „Sci­en­ce” pred­sta­vi­li re­zul­ta­te svo­je pret­kli­nič­ke stu­di­je. U stu­di­ji su pri­ka­za­li da su raz­vi­li no­vu ino­va­tiv­nu vak­ci­nu ko­ja je kod mi­še­va pru­ži­la ši­ro­ku za­šti­tu od raz­li­či­tih pa­to­ge­na.

Ži­vo­ti­nje iz stu­di­je su bi­le za­šti­će­ne od vi­ru­sa po­put SARS-CoV-2 (i dru­gih vi­ru­sa ko­ro­na), opa­snih in­tra­ho­spi­tal­nih bak­te­ri­ja kao što su staphylo­coc­cus aure­us i acinetobacter ba­u­man­nii (ko­je su če­ste u je­di­ni­ca­ma in­ten­ziv­nog le­če­nja i ja­ko te­ške za te­ra­pi­ju), pa čak i od aler­gij­skih re­ak­ci­ja ko­je iza­zi­va­ju gri­nje.

– U stu­di­ji je opi­san pot­pu­no no­vi me­ha­ni­zam de­lo­va­nja. Za raz­li­ku od do­sa­da­šnjih vak­ci­na ko­je se osla­nja­ju na sta­re prin­ci­pe još iz vre­me­na Dže­ne­ro­vog ot­kri­ća vak­ci­ne pro­tiv ma­lih bo­gi­nja – gde se imu­no­si­stem uči da pre­po­zna spe­ci­fič­nu struk­tu­ru (an­ti­gen) od­re­đe­nog pa­to­ge­na – osno­va ove vak­ci­ne je pot­pu­no dru­ga­či­ja. No­va vak­ci­na ne ci­lja spe­ci­fi­čan vi­rus ili bak­te­ri­ju, već „imi­ti­ra” na­čin na ko­ji imun­ske će­li­je me­đu­sob­no ko­mu­ni­ci­ra­ju, sa­vr­še­no in­te­gri­šu­ći ka­pa­ci­te­te uro­đe­nog i adap­tiv­nog imun­skog si­ste­ma. U su­šti­ni, ona ko­ri­sti bez­o­pa­san pro­te­in (po­put onog iz be­lan­ce­ta) ka­ko bi ob­u­či­la na­še od­bram­be­ne T-će­li­je: CD8 će­li­je, ko­je di­rekt­no uni­šta­va­ju za­ra­že­ne će­li­je, i CD4 će­li­je, ko­je or­ga­ni­zu­ju ce­lo­kup­nu od­bra­nu na­šeg or­ga­ni­zma. Ume­sto da se ak­tiv­nost ovih će­li­ja u ne­kom tre­nut­ku uspo­ri, one me­se­ci­ma na­kon vak­ci­na­ci­je osta­ju ak­tiv­ne u za­vr­šnim de­lo­vi­ma di­saj­nih pu­te­va, pri­pre­ma­ju­ći ih za od­bra­nu. Za­hva­lju­ju­ći ovom sta­nju vi­so­ke pri­prav­no­sti re­spi­ra­tor­nog si­ste­ma, ka­da se po­ja­vi bi­lo ka­kav no­vi pa­to­gen (vi­rus ili bak­te­ri­ja), or­ga­ni­zam je od­mah spre­man da spre­či raz­voj in­fek­ci­je – po­ja­snio je dr Sto­ja­no­vić.

Jed­na od pred­no­sti ovog no­vog si­ste­ma je spo­sob­nost imun­skog si­ste­ma da ra­ni­je re­a­gu­je. Zbog fo­ku­si­ra­nja na op­šte me­ha­ni­zme od­bra­ne, a ne na spe­ci­fič­ne an­ti­ge­ne, ova vak­ci­na omo­gu­ća­va adap­tiv­ni imu­ni od­go­vor u re­kord­nom ro­ku od sa­mo tri da­na, dok je kod stan­dard­nih vak­ci­na za to obič­no po­treb­no oko 14 da­na. Ta­ko­đe, no­va vak­ci­na do­no­si još ne­ke pred­no­sti po­put re­ša­va­nja pro­ble­ma mu­ta­ci­ja vi­ru­sa.

– Glav­ni pro­blem sa vak­ci­na­ma kre­i­ra­nim za spe­ci­fi­čan an­ti­gen (deo struk­tu­re vi­ru­sa) je­su mu­ta­ci­je. Zbog če­stih pro­me­na na po­vr­ši­ni vi­ru­sa, sva­ke se­zo­ne mo­ra­mo da pra­vi­mo no­ve vak­ci­ne za grip. No­va vak­ci­na bi uspe­šno za­o­bi­šla ovaj pro­blem. Ta­ko­đe, ovaj no­vi pri­stup bi imao ko­ri­sti u spre­ča­va­nju ili ubla­ža­va­nju pan­de­mi­je. Ka­da mu­ti­ra­ni vi­rus pre­đe sa ži­vo­ti­nje na čo­ve­ka i po­ja­vi se pot­pu­no no­vi iza­zi­vač (kao što je to bio slu­čaj 2019. sa SARS-CoV-2), ova­kav tip vak­ci­ne bi ve­ro­vat­no mo­gao da spre­či ili ma­kar dra­stič­no ubla­ži no­vu re­spi­ra­tor­nu pan­de­mi­ju, spa­sa­va­ju­ći ogro­man broj ži­vo­ta. Još jed­na pred­nost ovog no­vog pri­stu­pa je jed­no­stav­nost pri­me­ne. Uko­li­ko se u da­ljim stu­di­ja­ma po­ka­že kao de­lo­tvor­na na lju­di­ma, pri­me­nji­va­la bi se u ob­li­ku na­zal­nog spre­ja pre­ko no­sne slu­zni­ce. Zbog svog di­rekt­nog i ši­ro­kog efek­ta na imun­ski si­stem, po­ten­ci­jal­no bi mo­gla da za­me­ni vi­še raz­li­či­tih vak­ci­na ko­je pa­ci­jen­ti sa­da mo­ra­ju da pri­ma­ju se­zon­ski po­put vak­ci­ne za grip i ko­vid (SARS-CoV-2) – na­gla­sio je naš sa­go­vor­nik.

Ka­da se sve ovo sa­gle­da, dr Sto­ja­no­vić is­ti­če da se vi­di da je sa na­uč­nog i me­di­cin­skog aspek­ta, „Stan­for­do­va” vak­ci­na znat­no na­pred­ni­ja od do­sa­da­šnjih pro­tiv ko­vi­da i pred­sta­vlja­la bi naj­ve­ći is­ko­rak u ovoj obla­sti još od Dže­ne­ro­ve vak­ci­ne. Ipak, tre­ba ima­ti na umu da su ovo tek re­zul­ta­ti do­bi­je­ni iz ani­mal­nih, ta­ko­zva­nih pret­kli­nič­kih stu­di­ja. Put od pret­kli­nič­kih is­pi­ti­va­nja do kli­nič­kih stu­di­ja na lju­di­ma i ko­nač­nog odo­bre­nja za pri­me­nu je iz­u­zet­no dug.

– Ve­ći­na le­ko­va i vak­ci­na se za­u­sta­vi na ne­kom od tih ni­voa pre re­gi­stra­ci­je. Ve­li­ki pro­ce­nat te­ra­pij­skih prin­ci­pa pro­pad­ne pri­li­kom pre­la­ska sa ži­vo­ti­nja na lju­de jer ne po­ka­žu že­lje­ne po­zi­tiv­ne efek­te, ili još go­re is­po­sta­ve se kao tok­sič­ni. Sto­ga, tre­ba raz­u­me­ti da je ovo iz­u­zet­no va­žna, ali ra­na fa­za i da je put do ši­ro­ke pri­me­ne ne­si­gu­ran – upo­zo­rio je dr Sto­ja­no­vić.