Polovina sveta povećala vojne budžete

Popularno uverenje da povećanje vojnih izdataka podstiče dugoročni ekonomski rast nema čvrsto utemeljenje u praksi, navodi se u najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Analitičari Fonda ukazuju da povećanje izdvajanja za odbranu može kratkoročno da podstakne privatnu potrošnju i investicije, kao i da donese umeren rast u srednjem roku, pre svega usled akumulacije kapitala i povećanja produktivnosti. Ipak, takvi efekti su ograničenog trajanja.

Kako se navodi, nakon inicijalnog zamaha dolazi do usporavanja, a dugoročno se javljaju značajni makroekonomski izazovi. Države se suočavaju sa rastućim budžetskim deficitom i ubrzanom inflacijom, što postepeno podriva ekonomski rast, a u pojedinim slučajevima dovodi i do njegovog zaustavljanja.

MMF je analizirao podatke o ekonomskim kretanjima u 164 zemlje od završetka Drugog svetskog rata. Prema tim nalazima, zemlje u razvoju beležile su najveće povećanje vojnih izdataka, ali su pozitivni efekti trajali u proseku oko dve i po godine. Nakon toga, u prvi plan izbijali su problemi poput „pregrevanja“ ekonomije, koje su vlade i centralne banke teško stavljale pod kontrolu.

Dodatno, procene Fonda pokazuju da je u periodu od 2020. do 2024. godine oko polovine država u svetu povećalo vojne budžete, dok skoro 40 odsto njih izdvaja više od dva odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu. Za poređenje, 2018. godine taj udeo iznosio je 27 odsto.