Izrael cilja S-300 u Iranu koji je već proglašen uništenim

Izraelski vojni snimci, objavljeni nakon novih vazdušnih udara, ukazuju da su iranski sistemi protivvazdušne odbrane S-300PMU-2 i dalje bili u funkciji, uprkos ranijim tvrdnjama da su u potpunosti uništeni. Reč je o napadima izvedenim u okviru šire kampanje protiv Irana, započete 28. februara, što ponovo otvara pitanje stvarnih dometa izraelskih operacija iz prethodnog perioda.

Podsećanja radi, više zapadnih izvora je u oktobru 2024. godine tvrdilo da je iranska mreža sistema S-300 uništena u kratkom vremenskom roku tokom izraelskih udara. Međutim, te ocene su i tada bile dovedene u pitanje, pre svega zbog kompleksnosti i višeslojne strukture iranske protivvazdušne odbrane, kao i zbog procene da je Izrael u tom trenutku imao izraženu potrebu za medijskim efektom i demonstracijom vojne nadmoći.

Da su te procene bile preuveličane, ukazuju i najnoviji snimci, koji pokazuju da su pojedine komponente sistema S-300PMU-2 preživele i nastavile da funkcionišu.

Vojni analitičar i stručnjak za program lovaca F-35, Abraham Abrams, ocenio je za američke medije da su tvrdnje o potpunom uništenju iranske PVO mreže bile sumnjive od samog početka. Kako navodi, višeslojna organizacija sistema, njegova dokazana efikasnost u ranijim konfliktima, kao i ograničenja samih izraelskih kapaciteta u tom trenutku, dovode u pitanje mogućnost da je tako složen sistem neutralisan u kratkom roku.

„Teško je poverovati da je tako važan segment iranske odbrane mogao biti uništen za nekoliko sati, posebno ako se ima u vidu da čak ni ruske snage u Ukrajini nisu uspele da u potpunosti eliminišu sisteme S-300 tokom višegodišnje kampanje“, ukazuje Abrams.

Dodatnu težinu ovim ocenama daju i satelitski snimci iz februara, koji su potvrdili da je Iran prerasporedio sisteme S-300PMU-2 u blizini Teherana i Isfahana, u trenutku pojačanog vojnog prisustva Sjedinjenih Država u regionu.

Sistem S-300PMU-2 predstavlja jedan od najsavremenijih raketnih sistema zemlja–vazduh u iranskom arsenalu, nabavljen iz Rusije 2016. godine, nakon što je prethodni ugovor iz 2007. bio obustavljen pod pritiskom Zapada. Ovaj sistem koristi rakete 48N6DM, koje imaju napredne mogućnosti presretanja i balističkih ciljeva.

Uprkos tome, ograničen broj ovih sistema, kao i nedostatak savremene avijacije za njihovu podršku, značajno utiču na ukupnu efikasnost iranske protivvazdušne odbrane. Teheran se, zbog toga, u velikoj meri oslanja na sisteme kratkog dometa, uključujući i ruske „Tor-M2“, koji su se pokazali efikasnim u odbrani od krstarećih raketa i bespilotnih letelica.

Dodatni problem za iransku PVO predstavljaju i oštećenja nastala tokom nedavnih sukoba sa Izraelom i Sjedinjenim Državama, kao i napadi na pojedine sisteme na zemlji, koje su izvodile snage povezane sa pobunjeničkim grupama.

Sve u svemu, najnoviji razvoj događaja ukazuje da je iranska protivvazdušna odbrana, iako oslabljena, daleko od potpunog uništenja, što značajno komplikuje bezbednosnu sliku Bliskog istoka i dovodi u pitanje ranije procene o brzoj i lakoj neutralizaciji ovog sistema.