Trener koji je ostavio dubok trag u srpskoj i evropskoj košarci

Jedan od trenera koji su ostavili dubok i poseban trag u našoj košarci, Duško Vujošević, preminuo je u 68. godini posle duge bolesti. U ovom našem balkanskom kotlu, punom uzavrelih, često i nerazumnih podela, ovo bi valjda trebalo da bude trenutak kada ćemo svi ustati i minutom ćutanja odati poštu ovom košarkaškom poeti.

Mogli ste da se ne slažete s njim, po sportskom ili bilo kojem drugom opredeljenju, ali nikako niste mogli da budete ravnodušni prema njemu. Živeo je i ponašao se kao čovek od integriteta, braneći žustro svoje stavove na svakom mestu. Košarka je najviše uticala na njegov karakter. Kroz nju je, pored ostalog, spoznao dve stvari: da ne postoji prečica do uspeha i da na najvećim visinama duvaju najjači vetrovi. Kada se popeo na sam vrh, imao je dovoljno mudrosti da konstatuje i ovo:

-Teško je u sportu funkcionisati bez brutalnosti. Ne prolaze samo lepe priče…

Rođen je u Podgorici, 3. marta 1959. Sa pet godina doselio se u Beograd sa porodicom. U svet košarke ušao je kao osnovac, odlazeći na terene Partizana na Kalemegdanu. U jednom intervjuu (datom autoru ovog teksta) naglasio je da mu je jedan od najtužnijih dana u detinjstvu bio onaj kada su mu saopštili da nije dovoljno talentovan košarkaš:

-Dok sam odlazio s Kalemegdana, rekao sam samom sebi: Vratićeš se ti ovde jednog dana!

Tako je i bilo.

Trenersku karijeru počeo je u pionirima Partizana, 1976, kao srednjoškolac. Skrenuo je pažnju starijih kolega, prvo kada im je smelo preporučivao igrače iz srednjih škola, a ubrzo i vanserijskim rezultatima s mlađim kategorijama. Radeći u Partizanu, Crvenoj zvezdi i OKK Beogradu, bio je prvak Srbije i Jugoslavije i sa pionirima i sa kadetima i sa juniorima. Nijedan drugi trener ne može da se pohvali takvim rezultatima. Prvi seniorski zadatak dobio je u OKK Beogradu, 1982.

Obeležio je dve nezaboravne epohe crno-belih. Prvi put (1987-89), kada je sa nepunih 27 godina seo na klupu prvog tima (1986/87) i odmah stigao do titule sa Divcem, Đorđevićem, Grbovićem, Paspaljem, Obradovićem, Savovićem… Sledeće godine probio se do svog prvog od dva fajnal-fora Evrolige (treće mesto u Ganu 1988) a zatim osvojio evropski Kup Koraća i Kup Jugoslavije (oba 1989).

Karijeru je nastavio u Pulevi iz Granade (1989/90), pa se vratio u Partizan (1990/91) iz kog je otišao u Crvenu zvezdu (1991/92). Šest godina proveo je u Italiji (1992-98), u Breši, Pistoji i Pezaru. Zatim je trenirao Radnički (1999-01), Partizan (2001-10, 2012-15), reprezentaciju Srbije i Crne Gore (2003, šesto mesto na „Evrobasketu” u Švedskoj), pa onda samo Crne Gore (2007-10), moskovski CSKA (2010), Limož (2016/17), nacionalni tim BiH (2017/18) i Kluž (2019-21).

U ovom milenijumu 11 puta je vodio Partizan u Evroligi. Pored dva plasmana na završni turnir (1988, 2010) još dva puta stizao je do četvrtfinala (2008, 2009). Jednom je proglašen za trenera godine u Evroligi (Trofej „Aleksandar Gomeljski”).

U klupskoj karijeri osvojio je 23 trofeja, sve sa Partizanom: 11 titula nacionalnog prvaka, šest domaćih kupova, pet trofeja regionalne ABA lige i evropski Kup Koraća.

Bio je predsednik JSD Partizan od 2011. do 2015.

Ostaće upamćen kao trener koji je usmerio na pravi put desetine vrhunskih igrača. Sa reprezentacijom Jugoslavije bio je juniorski prvak Evrope (1988) i četvrti na svetu (1991).

Poslednjih desetak godina dijabetes je ozbiljno narušio njegovo zdravlje. Sve više je bio vezan za bolnicu, a sve manje za košarku. I u takvom stanju odlučio je da uđe u političke vode. Kao član Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića pojavio se kao nosilac liste za Beograd u koalicije SDS i Dosta je bilo, na izborima 2023.

Pre nepunih godinu dana u Belorusiji mu je urađena transplantacija bubrega. Bio je to poslednji pokušaj da mu se i produži i olakša život.

Pamtićemo ga i kao zaljubljenika u umetnost i kolekcionara umetničkih dela. U svet slikarstva uronio je 1988. godine kada je na jednoj izložbi u Beogradu video slike Voja Stanića s kojim će kasnije postati prijatelj. Tu je zatekao magični svet iz kojeg više nikada nije izašao.