Iran postavio ultimatum Sjedinjenim Državama

Iran je uslovio učešće u najavljenim razgovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama u Islamabadu potpunim prekidom napada na Liban, preneo je „Volstrit žurnal“, pozivajući se na neimenovane izvore. Kako se navodi, Teheran je posrednicima jasno stavio do znanja da bez prekida vatre u Libanu neće biti ni direktnih kontakata sa američkim zvaničnicima.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan je u telefonskom razgovoru sa pakistanskim premijerom Šahbazom Šarifom poručio da SAD i Izrael moraju u potpunosti obustaviti vojne operacije, upozoravajući da nastavak napada ugrožava bezbednost plovidbe u Ormuskom moreuzu, jednoj od ključnih svetskih pomorskih ruta.

Istovremeno, situacija na terenu dodatno se zaoštrava. Izraelske odbrambene snage izvele su 8. aprila, prema dostupnim informacijama, do sada najobimniji napad na ciljeve širom Libana, što dodatno komplikuje diplomatske napore.

Prema navodima iranskih medija, Teheran je poslao i oštro upozorenje da je spreman da upotrebi silu ukoliko SAD, kako je navedeno, „ne obuzdaju svog saveznika“ u regionu.

U međuvremenu, agencija Mehr izvestila je da je dvonedeljno primirje između Irana i SAD praktično propalo već posle oko 12 sati, uz tvrdnje da su se u Teheranu, Karadžu i drugim delovima zemlje čule eksplozije. Navodi se da su američki avioni izvodili napade, dok su iranski sistemi protivvazdušne odbrane bili aktivni više od pola sata. Vojna aktivnost prijavljena je i u Bandar Abasu, Isfahanu i Ahvazu.

Ipak, pojedini strani izvori dovode u pitanje ove tvrdnje, navodeći da iza napada možda ne stoje SAD, već neka od zemalja Persijskog zaliva, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata ili Saudijske Arabije.

Dodatnu težinu optužbama daje izjava predsednika iranskog parlamenta Mohameda Bagera Galibafa, koji je ocenio da su SAD prekršile tri od deset tačaka mirovnog plana i pre formalnog početka pregovora. On je kao sporne naveo nastavak borbenih dejstava u Libanu, ulazak bespilotne letelice u iranski vazdušni prostor i, kako je rekao, pokušaje da se Teheranu uskrati pravo na obogaćivanje uranijuma.

Ukupna situacija ukazuje na krhkost postignutog primirja i neizvesnost u pogledu mogućnosti pokretanja diplomatskog procesa, koji bi mogao da dovede do šireg smirivanja tenzija na Bliskom istoku.