„Ori­on" napustio lunarnu sferu i poleteo ka Zemlji

Po­ti­sni­ci mo­to­ra na sve­mir­skom mo­du­lu „ori­on” upa­lje­ni su ju­če u dva ča­sa i tri mi­nu­ta po na­šem vre­me­nu, či­me je po­čeo po­vra­tak če­tvo­ro­čla­ne po­sa­de ku­ći. Od Me­se­ca do Ze­mlje de­li­lo ih je u tom tre­nut­ku 368.539 ki­lo­me­ta­ra, a ne­ko­li­ko mi­nu­ta pre na­pu­šta­nja lu­nar­ne or­bi­te iz­vr­še­no je ko­rek­ci­o­no po­de­ša­va­nje pu­ta­nje ko­smič­ke le­te­li­ce, ko­je je tra­ja­lo 17 se­kun­di.

Ot­pri­li­ke u isto vre­me, brod ame­rič­ke mor­na­ri­ce „Džon P. Mar­ta” na­pu­stio je lu­ku u bli­zi­ni San Di­je­ga i kre­nuo na od­re­di­šte u Ti­hom oke­a­nu, ne­da­le­ko od oba­la Ka­li­for­ni­je, gde bi u su­bo­tu oko dva ča­sa tre­ba­lo da sle­ti kap­su­la sa če­tvo­ro astro­na­u­ta. Mor­na­rič­ki ti­mo­vi i čla­no­vi ame­rič­ke sve­mir­ske agen­ci­je (Na­sa) če­ka­će po­vra­tak mo­du­la s po­sa­dom na una­pred is­pla­ni­ra­nom me­stu, u vo­da­ma Pa­ci­fi­ka, a plan spa­sa­va­nja vi­še pu­ta je uve­žba­van.

„Ve­o­ma in­ten­ziv­na 24 ča­sa su za na­ma – astro­na­u­ti su obo­ri­li re­kord sti­gav­ši naj­da­lje ika­da u is­tra­ži­va­nju sve­mi­ra, na­pra­vi­li su fan­ta­stič­ne fo­to­gra­fi­je i do­ku­men­to­va­li uz po­moć moć­nih ure­đa­ja ono što su vi­de­li pred so­bom – tam­nu stra­nu Me­se­ca. Vo­di­li su ko­smič­ki raz­go­vor sa svo­jim ko­le­ga­ma na Me­đu­na­rod­noj sve­mir­skoj sta­ni­ci, ali i s pred­sed­ni­kom SAD, ko­ji ih je po­zvao u Oval­ni ka­bi­net ka­da bu­du sti­gli ku­ći”, re­kli su zva­nič­ni­ci Na­se ju­če uju­tru na bri­fin­gu u Sve­mir­skom cen­tru „Džon­son” u Hju­sto­nu.

Astro­na­u­ti su to­kom obi­la­ska Me­se­ca kon­tro­li­sa­li pri­ti­sak u ka­bi­ni, kao i ni­voe ko­smič­kog zra­če­nja ko­ji­ma je le­te­li­ca bi­la iz­lo­že­na to­kom pu­to­va­nja. Te­sti­ra­na su i sve­mir­ska ode­la, što je od ve­li­kog zna­ča­ja za na­red­ne mi­si­je. Vi­še od 40 mi­nu­ta to­kom ovog de­la sve­mir­ske eks­pe­di­ci­je bi­li su ne­do­stup­ni ze­malj­skim ti­mo­vi­ma i ruč­no su upra­vlja­li „ori­o­nom”.  Pre­le­tom tam­ne lu­nar­ne stra­ne čo­vek je is­pi­sao no­vo po­gla­vlje u isto­ri­ji is­tra­ži­va­nja va­si­o­ne, a svo­je uti­ske Rid Vajz­men, Kri­sti­na Koh, Vik­tor Glo­ver i Dže­re­mi Han­sen po­de­li­li su s eks­per­ti­ma na Ze­mlji, ali i sa mi­li­o­ni­ma gle­da­la­ca ko­ji na dru­štve­nim mre­ža­ma uži­vo pra­te re­a­li­za­ci­ju Na­si­ne mi­si­je „Ar­te­mi­da dva”. Po­sa­da je opi­sa­la ka­rak­te­ri­sti­ke Me­se­če­vog tla ko­je je vi­de­la na oko 6.700 ki­lo­me­ta­ra uda­lje­no­sti, nje­go­vu sme­đu bo­ju, kao i ze­len­ska­ste to­no­ve na po­vr­ši­ni, kra­te­re raz­li­či­tih ni­jan­si ko­je su uka­zi­va­le na nji­ho­vu sta­rost, drev­ne to­ko­ve la­ve, kao i po­vr­šin­ske pu­ko­ti­ne i uz­vi­še­nja na­sta­la to­kom mi­li­jar­di go­di­na raz­vo­ja Ze­mlji­nog pri­rod­nog sa­te­li­ta.

„Pri­me­ti­li smo raz­li­ke u bo­ji, sja­ju i tek­stu­ri po­vr­ši­ne, što na­uč­ni­ci­ma mo­že da po­mog­ne u is­tra­ži­va­nju na­stan­ka Me­se­ca. Ta­ko­đe, vi­de­li smo naj­ma­nje če­ti­ri od­blje­ska na tlu, što uka­zu­je na uda­re me­te­o­ra u raz­li­či­tim vre­men­skim pe­ri­o­di­ma”, ob­ja­snio je ko­man­dant mi­si­je Rid Vajz­men.

Po­sa­da je sve­do­či­la „ne­sta­ja­nju” Ze­mlje, u tre­nut­ku kad je ko­smič­ki mo­dul ula­zio u tam­nu lu­nar­nu stra­nu i Me­sec po­čeo da za­kla­nja na­šu pla­ne­tu od po­gle­da astro­na­u­ta. Ko­smo­na­u­ti su ima­li je­din­stve­nu pri­li­ku da po­sma­tra­ju so­lar­nu ko­ro­nu to­kom pe­ri­o­da po­mra­če­nja, ko­je je tra­ja­lo go­to­vo je­dan sat, ka­da je Me­sec is­pred „ori­o­na” za­klo­nio Sun­ce.

Pod­se­ća­mo, Na­sa već go­to­vo de­ce­ni­ju pri­pre­ma mi­si­ju „Ar­te­mi­da”, ko­ja bi čo­ve­ka tre­ba­lo da vra­ti na Me­sec po­sle vi­še od po­la ve­ka, ali i da mu omo­gu­ći da­lje po­me­ra­nje gra­ni­ca u is­pi­ti­va­nju ko­smo­sa. U dru­gom de­lu eks­pe­di­ci­je, ko­ji se sa­da re­a­li­zu­je, to­kom de­se­to­dnev­nog pu­to­va­nja tro­je Ame­ri­ka­na­ca i Ka­na­đa­nin ima­li su za­da­tak da obi­đu oko Me­se­ca, ka­ko bi pri­ku­pi­li što vi­še po­da­ta­ka za ostva­re­nje tre­ćeg de­la „Ar­te­mi­de”, za sa­da pla­ni­ra­nog za idu­ću go­di­nu, ka­da bi astro­na­u­ti tre­ba­lo po­no­vo da sta­nu na tlo Ze­mlji­nog pri­rod­nog sa­te­li­ta. Po­sle to­ga u pla­nu je i če­tvr­ti deo mi­si­je, u ko­jem bi oko 2030. „ori­on” tre­ba­lo da se za­pu­ti ka Mar­su. Da bi se ovaj deo ostva­rio, po­treb­no je da se pret­hod­no na Me­se­cu iz­gra­di ba­za sa ko­je bi astro­na­u­ti od­la­zi­li u osva­ja­nje sve­mi­ra.