Radnice „Prerade" sigurna karika „Elektroprivrede Srbije"

U „Elektroprivredi Srbije” žene su prisutne u svim segmentima proizvodnog procesa, rame uz rame sa svojim kolegama. Tako je i u ogranku „RB Kolubara”. Četiri žene u sušari i suvoj separaciji u kolubarskoj „Preradi”, svakodnevno pomeraju granice i tiho ruše stereotipe.

U sušari radi Biljana Aleksić, rukovalac pumpi otpadnih voda. Do njenog radnog mesta dolazi se kroz polumračne prostorije, ispunjene bukom i mirisom vlažne ugljene prašine. Biljana tu radi već skoro dve decenije. Smenu provodi u neprekidnom obilasku i kontroli. Kako ističe, nije lako, naročito zimi, kada zaleđene ventile ručno odvija. Za isti posao zadužene su i njene koleginice Danijela Popović, Vesna Milojević i Tatjana Antić, u svakoj smeni po jedna.

– Duh zajedništva koji vlada u pogonu je ono što ovaj posao čini lakšim, a radni dan vedrijim. Moje kolege su, pre svega, divni ljudi. Trude se da me poštede onih najtežih poslova kad god mogu, preuzimajući na sebe veći teret kako bi mi olakšali – kaže sa zahvalnošću Biljana Aleksić.

Van pogona Biljana vodi ispunjen porodičan život. Sa 57 godina ona je ponosna supruga, majka dve ćerke i sina, kao i baka petoro unučadi. Zadovoljna je što uspešno usklađuje smenski rad sa porodičnim obavezama.

U Sušari je Snežana Vukić, predradnik na kamionskom utovaru i merenju sušenog uglja. S impresivnim radnim stažom od čak 42 godine sa beneficijama Snežana je, prema rečima njenih kolega, šarmantna, omiljena u kolektivu. Prvih 17 godina kao elektrotehničar radila je u elektroradionici, potom kao rukovalac kamionske vage, svakodnevno mereći i kontrolišući utovar uglja. Pre šest godina unapređena je na poziciju predradnika.

– Na početku je sve bilo teško. Obim posla je veliki, a tempo često neumoljiv. Iako fizički nije naporan, posao zahteva brzu reakciju i rešavanje problema u hodu – od stalne komunikacije sa nadležnima do vođenja obimne dokumentacije – objašnjava Snežana.

Biljana Živojinović, visokokvalifikovani električar, u svojoj 54. godini ima iskustvo od 37 godina radnog staža, a njen profesionalni put neraskidivo je vezan za elektroslužbu pogona suva separacija, u kojoj radi od samog početka. Njen posao zahteva stalna dežurstva, jer u pogonu nema mesta za greške – svaki kvar mora da bude otklonjen brzo kako bi proces tekao neometano.

– Fokus je na preciznoj kontroli ispravnosti elektroopreme i održavanju složenih instalacija koje pokreću celu proizvodnju. Kad nastane zastoj, kolege i ja prvi izlazimo na teren. Posao je veoma odgovoran i nepredvidiv, jer kvarovi ne biraju vreme. Tokom remonta ili hitnih intervencija, radni dan se često rastegne na dve smene – objašnjava Biljana.

Međutim, njena strast prema zanatu ne prestaje na kapijama suve separacije. Već duže od dve decenije Biljana je poznata kao vešt samostalni majstor koji postavlja instalacije, rasvetu i utičnice u novim objektima širom Lazarevca i Beograda.

– Na prvi pogled mnogima je neobično da vide ženu u ovom poslu, jer se tradicionalno smatra muškim. Ipak, sumnja nestaje onog trenutka kada vide sa kakvom preciznošću i umećem rukujem brusilicom, šrafcigerom, hilti bušilicom. Oduvek sam želela da radim ovaj posao i budem samostalna. Nijedan posao ne može se raditi kvalitetno ako nedostaju volja, upornost i znanje. Nikada se nisam plašila rada na visini, ni teških uslova – kaže Biljana.

Ona nije jedina žena u elektroslužbi suve separacije. I njene koleginice tehničarke Slađana Miletić i Bojana Urošević već godinama uspešno čuvaju energetsku stabilnost pogona. Prisećajući se prvih dana na poslu, Biljana kaže da se zanat „krao” od starijih majstora na terenu, uz veliko poštovanje i kolegijalnost. Nekada je ona učila od starijih majstora, a danas je iskusni mentor koji uči mlađe kolege tajnama električarskog zanata. Sa osmehom na licu i alatom u ruci nastavlja da ruši stereotipe dokazujući da za pravog majstora granice ne postoje.

Posle dve decenije predanog rada kao mašinski tehničar Violeta Pantelić je pre nekoliko meseci preuzela odgovornu ulogu predradnika u pogonu suva separacija. Istovremeno, ona je prva žena na ovoj poziciji u istoriji ovog pogona. Iako se i ovaj poziv smatra muškim, Violeta je, kako kažu njene kolege, svojim radom pokazala da profesionalizam ne poznaje pol.

– Mesto predradnika nosi veću odgovornost, ali suština rada je ostala ista. Osim svakodnevnog vođenja izveštaja, trebovanja i drugih administrativnih poslova, najveći deo radnog vremena provodim u pogonu gde obavljam razna merenja, skiciranja, nadgledam ispravnost masivnih mašinskih delova. Zahtevno je jer radimo sa teškom mašinskom opremom, često pod otvorenim nebom, gde nas od vremenskih neprilika štite samo krovne konstrukcije – rekla je Violeta.

Na pitanje da li kao pripadnica nežnijeg pola nekada traži pomoć kolega, odgovorila je da joj podrška i poštovanje kolega mnogo znače.

– Oni odlično znaju koliko je ovaj posao fizički zahtevan i kad god treba izađu u susret meni i koleginici Katarini Milićević – zahvalna je Violeta.