Tramp ima malo razumevanja za Evropu

Specijalno za „Politiku”

Vašington – Postoje najmanje dve veze između rata u Ukrajini i onog na Bliskom istoku. Prva je da je, verovatno na nekom nivou, predsednik Tramp stekao utisak da je nastupila nova era ograničenih ratova, ograničenih na jedno geografsko područje, kao što je ukrajinski konflikt, uprkos svojoj žestini, ostao ograničen na sporne oblasti. Tramp je verovatno mislio da bi rat protiv Irana mogao biti ograničen na Iran. Očigledno je pogrešio, kaže u intervjuu za „Politiku” Luelin King, osnivač i voditelj uticajnog televizijskog programa „Hronika Bele kuće”, koja se emituje na više od 200 televizijskih stanica širom SAD.

Kingova novinarska karijera se proteže poslednjih 50 godina tokom koje je sarađivao sa brojnim medijima, uključujući britanski Bi-Bi-Si, američki časopis „Tajm” i „Vašington post”.

„Druga činjenica je da su sukobi u Ukrajini i Iranu povezani novim tehnologijama ratovanja: dronovima i drugim oružjem vođenim veštačkom inteligencijom. One takođe ukazuju na to koliko bi veliki deo današnje vojne opreme mogao da bude zastareo. Budućnost, jasno prikazana u Ukrajini i Iranu, jeste da su dronovi i veštačka inteligencija udarne snage današnjice. To znači da, kako je Iran pokazao, postoji izvesno izjednačavanje između „moćne sile” i „pametne sile”. Ovi ratovi takođe pokazuju novu ranjivost specifičnih ciljeva koji su u dometu dronova ili balističkih raketa. Na primer, „hirurško” uklanjanje starog rukovodstva u Iranu od strane Izraela ukazuje na ranjivost rukovodstva bilo gde.

Može li se odnos između Sjedinjenih Država i Evrope, a posebno sa NATO-om nazvati krhkim i opterećenim?

Predsednik Tramp je oduvek odražavao dugotrajnu konzervativnu sumnju prema Evropi i njenoj socijaldemokratskoj kulturi. Od ranih dana svog prvog mandata kritikovao je NATO zbog premalog izdvajanja za odbranu i prevelikog oslanjanja na američki odbrambeni kišobran. Neizrečeno, on smatra da Evropa preteruje sa domaćim socijalnim programima.

Tramp i njegova administracija izgleda da imaju malo razumevanja za Evropu i nemaju poštovanje prema njenoj posleratnoj istoriji i ulozi NATO-a u očuvanju mira od kraja Drugog svetskog rata. Amerika i Evropa su kao stari bračni par koji se više ne slaže, ali ne može da funkcioniše jedno bez drugog.

Čini se da Amerika pod Trampom nije sklona da prihvati da je Rusija njen rival i mogući protivnik?

To direktno proizilazi iz Trampa i njegove jasne i zbunjujuće naklonosti prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, što pokazuje i topao prijem koji mu je priređen na Aljasci.

A Trampov odnos prema Kini?

Kina je druga priča. Amerika je oprezna prema Kini i nije sklona da u potpunosti shvati ili prizna ulogu Kine kao gotovo ravnopravne ekonomske sile, posebno u tehnologiji. Posle toliko vremena kao vodeća svetska nacija, Amerikancima je teško da se prilagode novoj stvarnosti dok Kina nastavlja svoj uspon na ekonomskom i vojnom planu.

Šta biste mogli da nam kažete o odnosima Srbije i SAD?

Amerikanci i američki establišment ne znaju puno o Srbiji. Ona je bila u žiži pažnje tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Tada je bila od interesa za Sjedinjene Države, ali kao i tada i sada uglavnom nedovoljno shvaćena. Od tada je ispala iz kolektivne svesti Amerike, mada se najnoviji bilateralni odnosi kreću u dobrom i pozitivnom pravcu.