Prihodi od doprinosa pokrivaju više od 90 odsto rashoda za penzije

Rat na Bliskom istoku zbog koga se do pre par dana (dok nije dogovoreno privremeno primirje) spekulisalo da bi cena nafte mogla da ide na 150 i 200 dolara za barel, što bi dovelo i do recesije, u slučaju dugoročna projekcija penzijskog sistema Srbije od 2025. do 2070. godine nije uziman u obzir. Ova studija, u skladu sa međunarodnom praksom, ne uključuje mogućnost vanserijskih događaja, poput ekonomskih recesija. Međutim, u stvarnosti se ekonomske recesije redovno dešavaju, i u tim slučajevima, usled pada privredne aktivnosti, moguće je da se učešće rashoda za penzije u BDP-u naglo poveća, izazivajući povećanje budžetskog deficita.

Iskustva Srbije, kao i drugih evropskih zemalja, ukazuju da u slučajevima privredne recesije i fiskalne krize vlade često bivaju primorane da pribegnu privremenom zamrzavanju penzija kako bi se stabilizovale javne finansije. Otuda ima smisla da se, u cilju povećanja kredibilnosti i predvidivosti penzijskog sistema, u narednom periodu razmotri dodatni makroekonomski stabilizator koji bi u slučaju ozbiljnih privrednih kriza i povećanja rashoda za penzije više od 11 odsto BDP-a – propisivao privremeno zamrzavanje penzija, navodi se u dugoročnoj projekciji penzijskog sistema Srbije od 2025 do 2070. godine, koju je objavio Fiskalni savet.

Istovremeno se očekuje da prihodi od doprinosa pokrivaju više od 90 odsto rashoda za penzije tokom projekcionog perioda, dok je lane pokrivenost iznosila oko 91 odsto. Važno je naglasiti da će realizacija ovako visokog stepena pokrivenosti penzijskih rashoda ključno zavisiti od očekivanog nastavka pozitivnih trendova na tržištu rada i očekivanog povećanja stope participacije i stope zaposlenosti u srednjem roku. Projekcije pokazuju i osetnije povećanje prosečnog staža novih starosnih penzionera žena u srednjem roku.

Aktuelni Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju propisuje povećanje starosne dobi za penzionisanje žena, za po dva meseca godišnje, dok se 2032. godine starosna dob za žene ne izjednači sa starosnom dobi za muškarce na 65 godina starosti. Usled ove činjenice, kao i ranije pomenute veće participacije žena na tržištu rada, te zakonske odredbe o priznavanju dodatnog penzijskog staža majkama sa jednim ili dvoje dece, koja stupa na snagu 2032. godine – očekuje se povećanje prosečnog staža koje će ostvarivati novi korisnici starosnih penzija žena i da će se po ovom parametru veoma približiti muškim osiguranicima u narednoj deceniji.

U dugom roku se, usled povećanja stope participacije i stope zaposlenosti, posledično očekuje postepeno povećanje radnog staža za nove korisnike starosnih penzija oba pola.

Projektuje se ograničeno smanjenje učešća prosečne penzije u prosečnoj zaradi. Demografsko starenje, oličeno u povećanju stope zavisnosti starih i povećanju stope penzijske zavisnosti dovodi do smanjenja učešća prosečne penzije u prosečnoj neto zaradi. U suprotnom, ili bi došlo do narušavanja finansijske stabilnosti penzijskog sistema (neodrživ rast rashoda za penzije), ili bi bila neophodna dodatna povećanja starosne granice za penzionisanje (što je jedan od alternativnih scenarija).

Iako dolazi do smanjenja učešća penzija u zaradi, obim ovog efekta je relativno ograničen, naročito u srednjem roku od narednih dvadesetak godina, usled pozitivnih trendova na tržištu rada i očekivanog povećanja stope zaposlenosti. U dugom roku, može se očekivati da odnos prosečne penzije padne na ispod 40 odsto prosečne neto zarade, ali je i ovde obim pada ograničen jer se očekuje da ovaj odnos iznosi bezmalo 39 odsto u 2070. godini.

Udeo starosne penzije u prosečnoj neto zaradi se takođe smanjuje, ali ostaje iznad 40 odsto tokom projekcionog perioda. Iako se u široj javnosti najčešće govori o odnosu prosečne penzije i prosečne zarade, zapravo je za osiguranike prilikom planiranja svog životnog standarda nakon penzionisanja relevantnija statistika odnosa starosne penzije i prosečne zarade.

Invalidske i porodične penzije, koje predstavljaju oblik osiguranja za radnike (od rizika invalidnosti) i za članove njihovih porodica, u proseku su niže od iznosa starosnih penzija. Starosne penzije su u 2025. godini činile bezmalo 50 odsto prosečne neto zarade, odnosno više od 36 procenata prosečne bruto. Usled demografskog starenja, ovi odnosi će se delimično pogoršavati tokom projekcionog perioda, ali će obim smanjenja biti ograničen, naročito u srednjem roku od narednih dvadesetak godina.