Sibirski projekat preusmeravanja reka nosi rizike

Ideja o preusmeravanju sibirskih reka, koja se decenijama provlači kroz strateške planove, ponovo je dospela u žižu stručne javnosti, ali ovog puta sa ozbiljnim upozorenjima. Mihail Bolgov, doktor inženjerskih nauka i šef laboratorije na Institutu za vodne probleme Ruske akademije nauka, u ekskluzivnom intervjuu za RIA Novosti razotkrio je brojne „zamke“ ovog ambicioznog, ali potencijalno pogubnog poduhvata.

Prema rečima dr Bolgova, centralni problem jeste ekološka stabilnost reka-donatara. „Pitanje je kako će ekosistemi tih reka uopšte funkcionisati u uslovima hronične nestašice vode koju bi projekat izazvao“, upozorava stručnjak. Reke su kompleksni živi sistemi, a svaka intervencija ovakvih razmera može dovesti do nepovratne degradacije prirodnih staništa.

Pored ekološke katastrofe, projekat se suočava sa velikim tehničkim i tehnološkim barijerama. Ukoliko bi se voda transportovala otvorenim kanalima, gubici usled isparavanja bili bi ogromni, što bi neizbežno dovelo do povećanog saliniteta vode. Dodatno, filtracija kroz zemljište duž trase kanala neminovno bi izazvala poplave lokalnog zemljišta i njegovo zatrpavanje, čime bi se ugrozila plodnost i infrastruktura čitavih oblasti.

Svesni ovih problema, zagovornici savremenih verzija ovog projekta predlažu korišćenje vodovodnih cevovoda umesto kanala. Međutim, Bolgov naglašava da ni to nije „magično rešenje“. Nakon pređenog puta od preko 2.000 kilometara, voda bi na odredištu imala potpuno izmenjen hemijski sastav. Lišena kiseonika unutar zatvorenog sistema cevi, ona gubi svoj kvalitet, što postavlja pitanje svrsishodnosti takve vode za navodnjavanje ili druge industrijske potrebe.

Kako prenose RIA Novosti, od 1968. godine, Sovjetski Savez se pripremao da preusmeri deo toka sibirskih reka u Centralnu Aziju, ali je 1986. godine, zbog procene uticaja na životnu sredinu, rad obustavljen. Istraživanja sprovedena tokom priprema dala su važne informacije o vodnim režimima, koje se i dalje koriste u klimatskim prognozama. Danas, usred rastuće nestašice vode na jugu Rusije, Krimu i u Centralnoj Aziji, okretanje sovjetskim praksama „preusmeravanja reka“ deluje logično i opravdano.

Projekat preusmeravanja sibirskih reka, iako privlačan zbog obećanja o navodnjavanju sušnih područja Centralne Azije, nosi sa sobom previše nepoznanica i potencijalnih opasnosti. Kako ističe dr Bolgov, tehnološki izazovi u kombinaciji sa ozbiljnim ekološkim rizicima čine ovaj plan izuzetno rizičnim. Pre nego što se upuste u poduhvate koji menjaju prirodne tokove, donosioci odluka moraju ozbiljno razmotriti da li su koristi od projekta vredne trajnog uništenja prirodnog bogatstva i narušavanja ravnoteže čitavog regiona.