Uzani struk i široki kukovi

NOVI IZGLED
Prekretnicom u istoriji modne industrije smatra se 1947. jer je iste godine francuski dizajner Kristijan Dior lansirao svoj čuveni "Novi izgled" (). Ovaj događaj predstavlja početak dekade u svetu mode poznate kao "zlatno doba". Upravo ovim fenomenom bavi se izložba "Zlatno doba visoke mode" koja je u toku u muzeju primenjene umetnosti "Viktorija i Albert" u Londonu.

Dok je Pariz, sa modnim kućama poput Balensijaga, Balmen i Fat, privlačio svetsku pažnju elegancijom i glamurom, London je slovio za majstore formalnog stila i savršenog krojačkog zanata sa dizajnerima poput Hardija Amiesa. Ova paralela dva modna centra s kraja četrdesetih i početka pedesetih godina prošlog veka u centru je pažnje postavke koja je privukla i gledaoce malo zainteresovane za ovaj društveni fenomen.

Uspeh "Novog izgleda" bio je u uzanom struku i naglašenim kukovima, isticanju ženskih oblina nasuprot strogim i muškobanjastim oblicima koji su dominirali modom za vreme drugog svetskog rata. Količina materijala koja je bila potrebna za ovakvu kreaciju izazivala je burna negodovanja u Britaniji, naročito imajući u vidu svugde prisutnu posleratnu oskudicu. Tek nakon što ga je prva usvojila princeza Margaret, "Novi izgled" prihvaćen je i na ostrvu.

Zlatno doba

Smeštena u dve prostorije, izložba je maštovito opremljena raritetima i sitnicama iz "zlatnog doba", dajući posetiocu uverljiv osećaj da uz autentične zvuke doba upravo šeta malim ulicama Pariza i Londona gde se stvaraju kreacije vredne po nekoliko desetina hiljada funti za biranu klijentelu.

Proizvodnja garderobe postala je stvar prestiža i ubedljivo je doprinosila ekonomijama obe zemlje, čak toliko da je u 1949. godini samo kuća "Dior" učestovovala sa pet odsto u ukupnom izvozu Francuske. Koliko se pažnje pridavalo svakom detalju u izradi garderobe govori izjava umetničkog direktora kuće "Balmen": "Uraditi precizno šav, bilo je pitanje života i smrti".

Osim ekrana na kojima se prikazuju autentični snimci priprema i modnih revija, originalnih kolekcija Koko Šanel, Ibera de Živanšija, Diora i drugih (mnoge od njih nesebično pozajmljene muzeju specijalno za ovu priliku od privatnih lica i udruženja), izložba obiluje zanimljivim detaljima poput originalne čipke, veza, dugmadi, nacrtima i knjigama dizajnera, fotografijama i ilustracijama kao i originalnom prepiskom nekih od njih sa vernom klijentelom. A koliko je za ove poslednje visoka moda značila u to vreme govori i činjenica da se grofica Mona Bizmark posle penzionisanja svog omiljenog dizajnera Kristobala Balensijage zatvorila tri dana u sobu i živela u stanju obamrlosti.

Posebnu čar ove zanimljive postavke predstavljaju fasadne kuće napravljene u stilu pariskih radionica specijalizovanih za izradu rukavica, cipela, traka ili veza. Ovaj deo izložbe, naslovljen "Svet visoke mode" fokusira se na proizvodnju ovih skupocenih kreacija, kao i donjeg veša. Često su i sami korseti bili ugrađeni u haljinu, sa ekstra dopunom na kukovima i grudima.

Teatar mode

Zanimljivo je, svakako, videti i nekoliko lutaka iz kolekcije "Teatar mode". Reč je o izložbi od oko dve stotine lutaka, obučenih u najnovije kolekcije iz vremena pred sam kraj Drugog svetskog rata. Njih su u razne poze aranžirali umetnici poput Kristijana Berara i Žana Koktoa. Bio je ovo odgovor pariskih modnih kreatora na rat i nemaštinu. "Teatar" je prikazivan u Britaniji, Skandinaviji i Americi u periodu između 1945. i 1946. godine, prikupljajući novac za žrtve rata i promovišući francusku modu.

Izložba "Zlatno doba visoke mode" zaokružena je kolekcijama najvećih imena francuske mode, uključujući večernje haljine kuće "Dior" pravljene po šest stotina sati u sitnom vezu i svili, kao i Živanšijevom ogrtaču koji je u filmu "Čudno lice" nosila Odri Hepbern.

Smrt Kristijana Diora 1957. godine dovela je do kraja "zlatnog doba". Umesto privatnih ateljea i soba, moda se preselila u butike i na ulice. Ali, pojedine modne kuće neguju tradiciju visoke mode i u istim pariskim radionicama i danas proizvode originalne i skupocene kreacije. Neke od njih, dizajnirane od strane umetničkog direktora "Diora" Džona Galijana, smeštene su u finalni deo izložbe u "Viktorija i Albert" muzeju. Njih će posetioci u Londonu moći da vide do 6.januara 2008. godine.