Obama: Plan ili katastrofa

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10.februara – Amerikanci i svet su, posredstvom televizije, upoznali Baraka Obamu u drugačijem svetlu od onog na koje ih je navikao. Na sinoćnoj konferenciji za štampu u Beloj kući, predsednik SAD delovao je kao replika realnosti– sa više sumornih nego vedrih naznaka, gotovo bez doskočica koje plene publiku, a uozbiljen kao da se tek priprema za izbornu kampanju.

Ostavljao je, povremeno, čak utisak lidera koji je– posle buđenja masovnih nada u promenu unutrašnjih i spoljnih odnosa– postao svestan koliko mu je teško da izmeni makar rutinu neposrednog okruženja u Vašingtonu. Ipak, njegovim nastupom je prevladavalo uverenje da svojim stabilizacionim programom nudi izlazak iz krize i povratak društva na „pravi put”, posle vladavine Džordža Buša čiji kurs je većina anketiranih ocenila kao „kretanje zemlje u pogrešnom pravcu”.

Osnovna Obamina poruka je bila: ili ćemo primeniti plan moje vlade, ili će postojeća kriza prerasti u nacionalnu katastrofu. Birači su glasali za promene i dužni smo da ih ostvarimo, tako da se ne može dozvoliti praktikovanje teorija koje su nas prethodnih godina uvalile u najveće traume posle Velike depresije (pre osam decenija), takođe je naglasio.

Pokazalo se, nastavio je, da je istrošen stari model koji se oslanjao na smanjivanje poreza, pogotovu najbogatijima, i da sada treba stimulisati srednju i nižu klasu, kako bi počeo oporavak finansija i ukupne ovdašnje ekonomije, čije je posrtanje izazvalo potrese i širom planete.

Obama je, čini se, hteo da još jednom obodri sunarodnike da u teškim vremenima postignu što veći stepen jedinstva i da podrže njegov stabilizacioni program. Ali donedavno dominantni republikanci, opozicioni sada vladajućim demokratama, ne pristaju da se uklope u takav koncept, prebacujući predsednikovom planu da je više socijalan, sa redistribucijom dohotka sličnom evropskim socijaldemokratijama, nego što obećava ozdravljenje obolelog a „najboljeg”– američkog modela.

Nema savršenog plana, pa takav nije ni ovaj, priznao je predsednik, ponovivši da je njegova administracija nasledila krizu takvih razmera da zahteva odstupanje sa utabanih staza, pa i povećanu državnu intervenciju (koju je u iznudici i protiv svojih doktrinarnih ubeđenja naložio i Buš u finišu svog predsednikovanja). Zaokret proizlazi iz pretumbane stvarnosti, argumentovao je Obama, navodeći kao karakterističan primer grada Elkarta iz Indijane, u kome je prethodno organizovao skup podrške, a gde se stopa nezaposlenosti za godinu dana povećala sa 4,7 na 15,3 odsto.

Tako građani ne mogu da plate račune, kupovine su sveli na minimum, što smanjuje promet, tako da su biznismeni povećali otpuštanja, dok lokalni mediji upućuju gde može da se dobije pomoć, koje nema dovoljno za sve, u prehrani, predočio je. Uz podatke da je samo prošlog meseca posao izgubilo 598.000 Amerikanaca (više od broja stanovnika na administrativnom prostoru prestonice), da će smanjena tražnja i ove i sledeće godine izazvati gubitke u prometu za po 1.000 milijardi dolara, kao i da će se uvećati budžetski deficit koji je već premašio bilion dolara, ali sada– kao neophodna investicija u privredni oporavak sa otvaranjem ili očuvanjem oko četiri miliona radnih mesta, bez čega sledi pomenuta „katastrofa”.

U razgovoru s novinarima Obama je pribegao opsežnim odgovorima, tako da mu je za sat vremena postavljeno samo 13 pitanja. Pretpostavlja se da i ta retorička taktika svedoči o dubini krize– povodom koje je već postavljeno znatno više pitanja nego što se na njih može dati preciznih odgovora, pa i kad su neuobičajeno opširni i krcati opominjućim podacima…