Vreme za igru i vreme za rast

Proslavljeni velemajstor Aron Nimcovič prisećao se sa zadovoljstvom lekcije koju je naučio posle jednog razočaravajućeg rezultata: „Odlučio sam da prestanem da igram šah po kafanama, da se malo smirim i potom ozbiljno prionem na rad... U to vreme izašla je knjiga Taraševih komentara partija iz Nirnberga, 1906. Dao sam je knjigovescu i zamolio da posle svake dve stranice umetne prazne listove. Zatim sam počeo da analiziram partije najboljih igrača i odmah zapisujem zaključke... Već posle dva-tri meseca postigao sam ogroman napredak”.

Ni 120 godina kasnije ništa se suštinski nije promenilo. Umesto po kafanama, te neobavezne partije igraju se svakodnevno na lokalnim turnirima po ubrzanom i brzopoteznom tempu – oni za razliku od pečurki niču cele godine – ili, jednostavno, na telefonu i računaru, u svako doba dana i noći. Ostaje ono što se nikada nije promenilo: treba zastati, odmoriti se, razmišljati i analizirati, kako svoju tako i tuđu igru. Naravno, zavisno od toga kakvi su vam ciljevi u šahu.

Dvokružni turnir kanidata za izazivača svetskog prvaka (29. mart – 15. april), koji se ovih dana na Kipru privodi kraju, najteži je izazov u profesionalnom šahu. Za više od dve sedmice takvog mentalnog i voljnog maratona neophodne su izuzetne pripreme, kao pred pohod na Everest.

Fabijano Karuana i Hikaru Nakamura bili su, po opštim ocenama, glavni favoriti za prvo mesto, kako po rejtingu tako i iskustvu i znanju. Međutim, dvostruki kandidat za svetskog prvaka Jan Nepomnjašči javno je posumnjao u njihovu spremnost, mnogo pre prvih povučenih poteza. I dok je Nakamurin neozbiljni pristup bio i drugima vidljiv, Nepomnjašči je među retkima uočio pukotinu u pripremama Karuane:

– Fabijano mnogo igra, i brzopotezne i sve te onlajn turnire. Odigrao je i dva klasična turnira u SAD pre odlaska na Kipar. Iskreno, ne mogu da shvatim u čemu je bio smisao, sve te partije pomalo troše energiju. On je vrlo izdržljiv, fizičke snage mu verovatno neće faliti, a da li će „izgoreti” pre turnira – to ne znam. Ja bih u nekom trenutku pre turnira potpuno prestao sa partijama. Smatra se, po savetima Mihaila Botvinika, da je najbolje tada potpuno ostaviti šah, kako bi se stvorila „glad” za igrom i vratila svežina.

A, „šahovski patrijarh” Botvinik je govorio: „Talenat nije dovoljan za uspeh. Potrebno je dobro zdravlje, snažan nervni sistem, sportski karakter i stalno proučavanje šaha. Kada su svi ti uslovi ispunjeni, može se smelo igrati za svetsku titulu.”

Na Kipru se pokazalo da te uslove ispunjava dvadesetogodišnji uzbekistancki velemajstor Džavohir Sindarov. Stigao je na pravo mesto u pravo vreme, usred strmoglavog uspona, započetog pobedom u Svetskom kupu. Došao je svež, pun ideja i energije kojom ruši prepreke u Fišerovom maniru.

U desetom kolu, dok su svi drugi remizirali, prihvatio je izazov Pragnanande da igra sa figurom manje za dva pešaka – na napad. I, ostvario briljantnu pobedu. Umesto racionalnog pristupa da remijima održava prednost na vrhu, on je tu razliku još povećao, na dva poena više od Girija, a tri od Karuane, uoči četiri završna kola.

Njegovom indijskom vršnjaku je poraz teško pao, kao konačna potvrda da se prerano istrošio za tablom tokom prethodne godine. Po turnirskim rezultatima, Ramešbabu Pragnananda je bio najuspešniji šahista 2025. i za neke čak najbolji igrač sveta u tom periodu. Međutim, „preigrao se” i taj trošak dragocene energije nije mogao da nadoknadi kada je bilo najvažnije.

Iskušenja neprekidne igre – za mnogo veće zarade nego ranije – omela su i celu indijsku generaciju olimpijskih šampiona, na čelu sa svetskim prvakom Gukešom. Igrajući sve i svašta, u tempu i uslovima koji mu ne odgovaraju, Domaradžu Gukeš je ne samo izgubio formu i rejting (trenutno je 15. na listi), nego i otkrio svetu svoje slabe tačke, posebno u završnici i pod vremenskim pritiskom. Savete da se povuče, osveži – nije prihvatao. Ako bi u ovom trenutku branio krunu protiv Sindarova, kladionice mu ne bi davale velike izglede.

U takvim okolnostima je razumljiva odluka Magnusa Karlsena da se povuče iz ciklusa svetskog prvenstva u klasičnom šahu. On nastavlja da dominira u ubrzanom i brzopoteznom tempu, pa i u Fišerovom šahu. Ne opterećuje ga što time degradira klasični svetski šampionat, jer sponzori su tamo gde je on.

Ceh za energiju utrošenu igrom plaćaju povremeno i naši vodeći igrači. Evropski prvak iz 2024. Aleksandar Inđić je po rezultatima prošle godine bio dugo među deset najboljih na svetu, a onda je došao premor i gubitak od 60 poena rejtinga. Velimir Ivić je najveći napredak načinio radom na šahu u doba karantina, pa to kapitalizovao osminom finala Svetskog kupa 2021. Kasnije više nije bilo vremena za takav radni predah i uspon je tekao sporije. I njemu je prošla godina bila vrlo uspešna, a sada su se obojica vratila na granicu od 2.600 poena.

Prošlogodišnja evropska prvakinja Teodora Injac takođe često igra na stranim turnirima i prolazi oscilacije u formi. Jednom je, na pitanje zašto ne uzme sebi predah, odgovorila: „Šta ću, kad volim da igram!”.

Reprezentativci u Katovicama

Na Evropskom prvenstvu u Katovicama Srbija je dostojno predstavljena. Reprezentativac Aleksandar Inđić je startovao sa sve tri pobede; naš novi velemajstor Bojan Maksimović sa 2,5 poena; majstor FIDE Milan Gagić i reprezentativke Teodora Injac i Adela Velikić sa po 2, a šesnaestogodišnji Andrej Ljepić i mladi intermajstor Stefan Tadić sa po poenom i po.