Orban brani peti mandat, Mađar preti preokretom

BUDIMPEŠTA – Birališta u Mađarskoj otvorena su u nedelju na izborima koji se u političkom i geopolitičkom smislu ocenjuju kao jedni od najvažnijih u Evropi poslednjih godina. Na njima se odlučuje ne samo o petom uzastopnom mandatu premijera Viktora Orbana, već i o daljem pravcu razvoja države koja je u protekle decenije postala simbol takozvane „neliberalne demokratije“.

Posle 16 godina dominacije, Orban se suočava sa najozbiljnijim izazovom od povratka na vlast 2010. godine. Nasuprot njemu stoji Peter Mađar, lider opozicione stranke Tisa i bivši član vladajućeg Fidesa, koji je političku scenu uzdrmao kampanjom usmerenom na korupciju, ekonomsku stagnaciju i socijalne probleme.

Izbori u Mađarskoj prerasli su okvire uobičajenog stranačkog nadmetanja i postali referendum o dva suprotstavljena politička modela.

S jedne strane je Orbanov koncept države koja insistira na suverenizmu, nacionalnom identitetu i distanci prema liberalnim politikama Brisela. Tokom svoje vladavine, on je postepeno transformisao Mađarsku iz klasične tranzicione demokratije u sistem koji sam naziva „neliberalnim“, oslanjajući se na snažnu izvršnu vlast, kontrolu institucija i izraženu antiimigracionu i antiglobalističku retoriku.

S druge strane, Mađar nudi zaokret ka unutrašnjim reformama, insistirajući na borbi protiv korupcije i ekonomskoj obnovi. Njegova kampanja je, za razliku od Orbanove, bila gotovo isključivo fokusirana na domaća pitanja, od stagnacije privrede do problema u zdravstvenom sistemu, uz svesno izbegavanje spoljnopolitičkih tema, posebno rata u Ukrajini, kako bi izbegao etiketiranje kao „proevropski liberalni kandidat“.

Mađar se u javnosti profilisao kao insajder koji je napustio sistem. Nekadašnji deo Orbanovog političkog kruga, on je iz Fidesa izašao nakon serije skandala koji su uzdrmali vlast, uključujući aferu pomilovanja zamenika direktora sirotišta umešanog u prikrivanje zlostavljanja maloletnika. Taj slučaj izazvao je ostavke predsednice Katalin Novak i ministarke pravde Judit Varge, nekadašnje supruge Petera Mađara, što je dodatno pojačalo političke tenzije.

U svojim javnim nastupima, Mađar je izneo teške optužbe na račun vladajuće strukture, tvrdeći da je ekonomska i politička moć koncentrisana u rukama malog broja porodica. Upravo je pitanje korupcije postalo centralna tema njegove kampanje, koja je uspela da mobiliše veliki broj građana, posebno u urbanim sredinama i među mlađom populacijom.

Istovremeno, Orbanova kampanja bila je u velikoj meri usmerena na bezbednosne i geopolitičke teme. Ključna poruka bila je da Mađarska mora ostati izvan rata, uz snažno protivljenje uključivanju u sukob u Ukrajini. U javnom prostoru dominirala je retorika o „ratu“ kao glavnoj pretnji, uz poruke da bi pobeda opozicije mogla da dovede do uvlačenja zemlje u konflikt.

Takav narativ pratila je i intenzivna medijska kampanja, uključujući korišćenje video-materijala generisanog veštačkom inteligencijom, koji sugeriše scenarije rata i mobilizacije. Paralelno s tim, javnost je bila izložena i porukama o bezbednosnim pretnjama, uključujući tvrdnje o mogućim diverzijama u blizini energetske infrastrukture.

Posebnu težinu izborima daje i snažan međunarodni faktor. Sjedinjene Američke Države, u kontekstu aktuelne administracije predsednika Donalda Trampa, otvoreno su pokazale interes za ishod glasanja. Poruke podrške Orbanu stizale su sa najvišeg nivoa, uz najave moguće ekonomske saradnje i jačanja bilateralnih odnosa.

Istovremeno, Orban je već godinama u složenim odnosima sa Evropskom unijom, gde ga deo političkog establišmenta optužuje za blokiranje zajedničkih odluka, posebno kada je reč o pomoći Ukrajini. Mađarska je u više navrata koristila pravo veta, što je dodatno produbilo razlike između Budimpešte i Brisela.

Iako su istraživanja javnog mnjenja u proteklom periodu često davala prednost opoziciji, analitičari upozoravaju da specifičnosti mađarskog izbornog sistema ostavljaju prostor za neizvesan i potencijalno sporan ishod.

Bez obzira na rezultat, jasno je da ovi izbori predstavljaju prekretnicu. Ukoliko Orban osvoji novi mandat, Mađarska će nastaviti kursom koji je već definisao njenu poziciju u Evropi i svetu. U suprotnom, pobeda opozicije označila bi početak dubokih unutrašnjih promena i potencijalno novo pozicioniranje zemlje u odnosu na Evropsku uniju i globalne aktere.

Ishod glasanja tako će imati posledice koje prevazilaze nacionalne okvire, utičući na širu političku dinamiku u Evropi, gde se već naziru linije podele između suverenističkih i liberalnih koncepata razvoja.