Srbija već prošla „mađarski scenario" – protest 15. marta nije uspeo

Politička dešavanja u Mađarskoj i njihovo tumačenje u regionu otvorili su novi talas poređenja sa situacijom u Srbiji, ali takve paralele, kako ocenjuje Dražen Živković, osnivač portala Borba, više govore o nerazumevanju političke stvarnosti nego o stvarnim sličnostima. U autorskom tekstu objavljenom na portalu Borba, Živković ukazuje da se aktuelni mađarski scenario ne može mehanički preslikati na Srbiju, jer je, kako navodi, Beograd već prošao kroz sličan pokušaj političkog „preokreta“ i to bez uspeha.

Kao ključni trenutak, Živković izdvaja 15. mart 2025. godine, koji opisuje kao dan kada je, pod snažnim emocionalnim nabojem i narativom o korupciji, pokušano da se van institucionalnih okvira iznudi promena vlasti. Tragedija u Novom Sadu, kako se navodi, poslužila je kao okidač za mobilizaciju i politički pritisak, sa namerom da se iz protestne energije iznedri novi politički akter, svojevrsni „srpski Peter Mađar“.

Taj scenario, međutim, nije realizovan. Upravo u tome Živković vidi suštinsku razliku u odnosu na Mađarsku, gde je politička promena, bez obzira na turbulencije, ipak prošla kroz izborni i institucionalni proces. U Srbiji je, kako se ističe, pokušaj bio usmeren na brzu i vaninstitucionalnu transformaciju, bez jasne političke strukture, legitimnog lidera i razrađene strategije.

Prema oceni autora, takva postavka nije mogla da donese rezultat. Naprotiv, umesto slabljenja vlasti, došlo je do njenog dodatnog učvršćivanja, dok je protestna energija ostala neartikulisana i bez političkog nosioca. Izostanak figure koja bi mogla da preuzme inicijativu i kapitalizuje nezadovoljstvo označen je kao jedan od ključnih razloga neuspeha.

Živković posebno ukazuje na, kako navodi, ponavljanje istih grešaka u delu opozicionog i protestnog spektra, koji i dalje računaju na snagu narativa i mobilizaciju ulice kao dovoljan uslov za političku promenu. Upozorava da politika ne funkcioniše po principu „kopi-pejst“, već da ishode određuju konkretan kontekst, struktura i sposobnost da se energija pretoči u institucionalnu snagu.

U tom smislu, eventualni izbori, kako se navodi u tekstu, ne bi predstavljali automatski momenat promene, već pre test realnog odnosa snaga. Energija koja nije pretvorena u političku organizaciju, narativ bez lidera i protest bez strategije, ocenjuje Živković, ne mogu doneti pobedu.

Ukoliko do izbornog suočavanja dođe, autor predviđa da bi glavna linija podele mogla da se formira unutar samog opozicionog bloka, između različitih aktera koji konkurišu za isto biračko telo. Takav razvoj događaja, kako zaključuje, vodi ka unutrašnjem nadmetanju i rasipanju političke energije, dok se ishod u pogledu pobednika ne dovodi u pitanje.

Politika, zaključuje Živković u tekstu objavljenom na portalu Borba, ne trpi iluzije, a oni koji ne izvlače pouke iz sopstvenih neuspeha rizikuju da ih ponavljaju. Srbija je, kako navodi, svoju lekciju već naučila – ostaje pitanje ko će tu lekciju razumeti.