„Ar­te­mi­da dva" pomerila granice u istraživanju svemira

Astro­na­u­ti Rid Vajz­men, Kri­sti­na Koh, Vik­tor Glo­ver i Dže­re­mi Han­sen po­sle de­se­to­dnev­nog kr­sta­re­nja du­bo­kim sve­mi­rom vra­ti­li su se na Ze­mlju u su­bo­tu u dva ča­sa i se­dam mi­nu­ta po na­šem vre­me­nu. Sle­ta­njem ko­smič­kog mo­du­la „ori­on” u Ti­hi oke­an, ne­da­le­ko od oba­la Ka­li­for­ni­je, re­a­li­zo­van je dru­gi deo mi­si­je „Ar­te­mi­da” ame­rič­ke sve­mir­ske agen­ci­je (Na­sa), u ko­jem je le­te­li­ca s če­ti­ri ko­smo­na­u­ta sti­gla naj­da­lje u is­tra­ži­va­nju va­si­o­ne, ob­i­šla oko Me­se­ca i vra­ti­la se na na­šu pla­ne­tu.

„Hju­sto­ne, ču­je­mo vas ja­sno i gla­sno, sta­bil­ni smo, sva če­ti­ri čla­na po­sa­de su u ’ze­le­nom’ (do­bro su)”, pre­ki­nuo je Vajz­me­nov glas še­sto­mi­nut­nu ti­ši­nu to­kom ko­je su svi na­pe­to gle­da­li pro­boj „ori­o­na” kroz Ze­mlji­nu at­mos­fe­ru. Kon­trol­nom so­bom Sve­mir­skog cen­tra „Džon­son” u Hju­sto­nu pro­lo­mio se apla­uz, a odah­nu­li su i mi­li­o­ni gle­da­la­ca ko­ji su sle­ta­nje pra­ti­li uži­vo pre­ko dru­štve­nih mre­ža i te­le­vi­zij­skih pro­gra­ma.

U tre­nu­ci­ma ti­ši­ne sve­mir­ska kap­su­la s po­sa­dom u astro­na­ut­skim ode­li­ma ju­ri­la je br­zi­nom od 10.607 me­ta­ra u se­kun­di, dok su moć­ni šti­to­vi mo­du­la bra­ni­li ko­smo­na­u­te od tem­pe­ra­tu­re bli­zu 2.800 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa. Ovih šest mi­nu­ta, kao i na­red­nih se­dam u ko­ji­ma su bi­li pred­vi­đe­ni otva­ra­nje pa­do­bra­na i ko­na­čan kon­takt „ori­o­na” s vo­dom, bi­li su me­đu naj­kri­tič­ni­ji­ma to­kom ce­le mi­si­je.

„Otvo­ren je glav­ni pa­do­bran, le­te­li­ca uspo­ra­va, po­či­nje otva­ra­nje dru­ga dva...”, čuo se smi­re­ni glas kon­tro­lo­ra, dok su dru­gi po­tvr­đi­va­li da je mo­dul na per­fekt­noj pu­ta­nji.

Ti­mo­vi na ame­rič­kom mor­na­rič­kom bro­du „Džon P. Mar­ta”, he­li­kop­te­ri i čam­ci bi­li su sprem­ni za pri­hvat kap­su­le.

Od sle­ta­nja „ori­o­na” u Pa­ci­fik ne­da­le­ko od San Di­je­ga do do­la­ska spa­si­la­ca i otva­ra­nja te­ških vra­ta je­dva da je pro­šlo 60 se­kun­di. Ti­mo­vi u dva čam­ca iz­vla­či­li su astro­na­u­te jed­nog po jed­nog, a za­tim su he­li­kop­te­ri­ma, čim su se plo­vi­la odvo­ji­la na bez­bed­nu uda­lje­nost od „ori­o­na”, pre­ve­ze­ni na brod. Astro­na­u­ti­ma je bi­la neo­p­hod­na po­moć, ka­ko su ob­ja­sni­li eks­per­ti Na­se u di­rekt­nom pre­no­su, jer su du­go bi­li iz­lo­že­ni bes­te­žin­skom sta­nju i bi­lo je po­treb­no vre­me da se na­vik­nu na ze­malj­ske uslo­ve. Po­sa­da je ima­la ma­lo pro­ble­ma zbog vr­to­gla­vi­ce i ne­sta­bil­no­sti, a od­mah je pre­ve­ze­na do me­di­cin­skih struč­nja­ka ko­ji su je pre­gle­da­li.

„Ori­on”, ko­ji je de­set da­na omo­gu­ća­vao ži­vot astro­na­u­ti­ma u du­bo­kom ko­smo­su, od­vu­čen je do mor­na­rič­kog bro­da i sme­šten u pod­vod­no skla­di­šte. Ovaj mo­dul bi­će ne­is­cr­pan iz­vor po­da­ta­ka na­uč­ni­ci­ma u na­red­nim me­se­ci­ma ka­ko bi se što bo­lje pri­pre­mio tre­ći deo mi­si­je „Ar­te­mi­da”.

„Ri­de, Vik­to­re, Kri­sti­na i Dže­re­mi, do­bro do­šli ku­ći, če­sti­ta­mo vam na isto­rij­skom do­ga­đa­ju. ’Ar­te­mi­da dva’ je po­ka­za­la iz­van­red­nu ve­šti­nu, hra­brost i po­sve­će­nost, a za­hva­lju­ju­ći is­tra­ži­va­nji­ma oti­šli smo da­lje ne­go ika­da ra­ni­je. Fo­kus sa­da usme­ra­va­mo na ’Ar­te­mi­du tri’, kao i na po­vra­tak na po­vr­ši­nu Me­se­ca, ali i grad­nju ba­ze na nje­mu. Ne­će­mo ga vi­še na­pu­sti­ti”, po­ru­čio je ad­mi­ni­stra­tor Na­se Dža­red Aj­zek­men, za­hva­lju­ju­ći svi­ma ko­ji su omo­gu­ći­li re­a­li­za­ci­ju ovog pro­jek­ta.

Astro­na­u­ti­ma je če­sti­tao i pred­sed­nik SAD Do­nald Tramp, is­ta­kav­ši da su ostva­ri­li isto­rij­ski pod­vig i po­ru­čio da ih če­ka u Be­loj ku­ći.

To­kom de­se­to­dnev­ne mi­si­je tro­je pri­pad­ni­ka Na­se – Vajz­men, Ko­ho­va i Glo­ver, kao i pred­stav­nik ka­nad­ske sve­mir­ske agen­ci­je Dže­re­mi Han­sen, po­me­ri­li su gra­ni­ce is­tra­ži­va­nja ko­smo­sa. Sti­gli su naj­da­lje ika­da u osva­ja­nju sve­mi­ra, pr­vi su ob­i­šli oko tam­ne lu­nar­ne stra­ne, do­ku­men­to­va­li sa vi­še od 6.000 fo­to­gra­fi­ja, kao i vi­deo-za­pi­sa, ono što čo­vek ni­ka­da ra­ni­je ni­je vi­deo, te­sti­ra­li sve­mir­ski mo­dul i kon­tro­li­sa­li nje­gov rad za bu­du­će mi­si­je, ali i bi­li pr­vi lju­di od ko­jih će na­uč­ni­ci cr­pe­ti sa­zna­nja o uti­ca­ju du­bo­kog sve­mi­ra na čo­ve­ka.

Ne­ko­li­ko sa­ti po­sle sle­ta­nja svo če­tvo­ro astro­na­u­ta po­ja­vi­lo se pred pred­stav­ni­ci­ma sed­me si­le. Na­sme­ja­ni i opu­šte­ni po­zdra­vi­li su gle­da­o­ce ši­rom pla­ne­te, a o svom pu­to­va­nju du­gom vi­še od mi­li­on ki­lo­me­ta­ra go­vo­ri­će u na­red­nim da­ni­ma.

„Ka­da smo kre­nu­li u mi­si­ju ostva­ri­va­li smo naš san, dok smo bi­li u sve­mi­ru mi­sli­li smo o po­vrat­ku ku­ći, na Ze­mlju, svo­jim po­ro­di­ca­ma i pri­ja­te­lji­ma. Ima­mo ne­što je­din­stve­no, na­šu pla­ne­tu”, po­ru­čio je Vajz­men.

Kri­sti­na Koh, vid­no uz­bu­đe­na, pre­ne­la je svo­je uti­ske: „Gle­da­ti na­šu pla­vu pla­ne­tu u mo­ru ta­me ni­ko­ga ne mo­že da osta­vi rav­no­du­šnim, Ze­mlja je naš ča­mac za spa­sa­va­nje, a svi mi ko­ji ži­vi­mo na njoj smo po­sa­da.”