Kako je Kurti oteo sav novac za srpske opštine

Kosovska Mitrovica – Sve većinski srpske opštine, njih deset od 38, koliko ih ima u prištinskom sistemu na Kosmetu, ostale su ove godine bez ijednog centa za kapitalne infrastrukturne projekte, budući da je režim Albina Kurtija odlučio da im uskrati sva sredstva, a istovremeno blokira ulaganja države Srbije.

Takav je bilans budžeta usvojenog u skupštini prištinskih institucija tesnom većinom, krajem februara ove godine, koji iznosi ukupno četiri milijarde evra.

Od toga, vlada privremenih institucija u Prištini nije našla za shodno da uloži novac bar u neke od najneophodnijih projekata namenjenih poboljšanju kvaliteta života u srpskim sredinama.

Srpska lista, politička partija s ubedljivo najvećom podrškom našeg naroda na Kosovu i Metohiji, koja je odnela pobedu u svih deset opština gde većinu čine Srbi na lokalnim izborima u oktobru prošle godine i osvojila devet od deset mandata na decembarskim parlamentarnim izborima, podnela je amandmane na budžet, ali je Kurtijev režim glasao protiv svih tih predloga. Tako će u ovoj godini bez kapitalnih infrastrukturnih projekata ostati većinski srpske sredine na centralnom Kosovu, u Sredačkoj Župi, na severu Kosova i Metohije, u Kosovskom Pomoravlju... Izostanak bar i simbolične sume može da se protumači kao još jedna svojevrsna politička poruka Kurtija Srbima da ih Priština ne želi na Kosmetu i diskriminiše na očigledan način. Do te mere da čak ni više zbog utiska međunarodne javnosti i zajednice ne želi da uloži ni minimalna sredstva zarad stvaranja fasade demokratije i privida multietničnosti.

Bez obilaznice će ostati Gračanica, mada je poznato da pored samog manastira prolaze kamioni i „teškaši” koji vremenom prouzrokuju ruiniranje ove svetinje s početka 14. veka, a događaju se i nesreće zbog frekventnosti puta koji prolazi kroz centar. U Štrpcu neće biti građena kanalizaciona mreža, građani Leposavića, ali i naselja koja se snabdevaju iz gradskog vodovoda, biće uskraćeni za vodu od juna do početka oktobra. Ni Kosovska Mitrovica ni Zvečan neće imati novca da realizuju planove o kojima se već nekoliko godina govori i za koje postoje projekti. Priština ne predviđa ni rekonstrukciju magistralnog puta od administrativnog prelaza Jarinje do Kosovske Mitrovice u dužini od 52 kilometra, koji je izlokan i gde se zbog rupa, a posebno u vreme slabe vidljivosti, nažalost, događaju saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom.

U razgovoru za „Politiku”, Igor Simić, član Predsedništva Srpske liste, kaže da su prethodne tri godine za opštine na severu Kosmeta bile „godine mraka”, i da su „sistematski devastirane, kako namernim uništavanjem, tako i potpunim zanemarivanjem”. „Od opštinskih zgrada do osnovne infrastrukture, posledice takve politike danas su vidljive na svakom koraku i duboko utiču na uslove u kojima žive naši građani. Umesto razvoja i ulaganja, svedoci smo nazadovanja, urušavanja sistema i stvaranja atmosfere nesigurnosti koja je pogodila svaku srpsku porodicu na ovom prostoru”, navodi Simić, koji je i poslanik Srpske liste u skupštini u Prištini.

Zanemarivanje i devastacija opština na severu posebno su bili primetni u periodu kad su albanski „gradonačelnici” uz podršku Kurtija faktički oteli vlast u ovim lokalnim samoupravama, nakon izbora koje su Srbi u ovom delu Kosmeta bojkotovali, prethodno napustivši sve prištinske institucije. U Kosovskoj Mitrovici, sa oko 500 glasova od 20.000 građana s pravom glasa, i u Leposaviću, sa stotinak glasova od ukupno 10.000 birača, na vlast su došli predstavnici Kurtijevog Samoopredeljenja. I u Zvečanu i Zubinom Potoku funkcije su preuzele albanske partije. Istovremeno, Kurti je na severu KiM pojačao prisustvo specijalnih jedinica, albanske, monoetničke tzv. kosovske policije, a Priština je „u ime javnog interesa” uzurpirala srpsku privatnu i opštinsku svojinu.

Umesto vodovoda i drugih infrastrukturnih objekata, građene su samo baze za do zuba naoružane policajce i s očiglednom namerom da tu razmesti i pripadnike tzv. KBS-a, nadomak administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak, anulirani su dogovori iz Briselskog sporazuma... Čak je i lokacija u opštini Zvečan, u selu Izvore, umesto još jednog administrativnog prelaza (poput Jarinja i Brnjaka) postala još jedna baza u ovoj lokalnoj samoupravi. Na Bistričkom mostu, u opštini Zvečan, od decembra 2022. danonoćno su postavljeni specijalci Prištine, odnosno jedinice za brzo delovanje pod nazivom FIT. Sve ove činjenice govore kakvom su uništenju i stavljanju pod svojevrsni obruč bile prepuštene četiri opštine na severu Kosmeta. Priština je, očigledno, na ovom prostoru, „investirala” samo u instrumente sile.

Poznato je, na šta i Simić ukazuje, da je „istovremeno, srpski narod na severu bio izložen kontinuiranim političkim, institucionalnim i ekonomskim pritiscima”. „Svakodnevni život naših građana postao je obeležen neizvesnošću, strahom i borbom za osnovna prava. Umesto da institucije štite građane, one su često delovale suprotno, stvarajući ambijent u kojem je opstanak srpskog naroda doveden u pitanje. Umesto da rade u interesu svih građana, svedoci smo potpunog izostanka investicija u ključnu infrastrukturu, sistematskog zanemarivanja osnovnih potreba lokalnog stanovništva i kontinuiranog urušavanja uslova za život. Posledice takve politike osećaju se i danas”, kaže Simić.

Naglašava da se i nakon oktobarskih lokalnih izbora srpski gradonačelnici na severu Kosmeta, koji su dužnost preuzeli 5. decembra prošle godine, suočavaju „s posledicama takve politike koje se osećaju i posle četiri meseca”. Kako kaže, naši gradonačelnici koji dobili poverenje naroda i legitimitet da upravljaju ovim opštinama, suočavaju se sa nasleđenim problemima – od nedostatka stručnog kadra, preko štetnih i netransparentnih ugovora, do budžeta koji su unapred opterećeni projektima koji ne odgovaraju stvarnim potrebama građana.

„Pored toga, kosovske institucije su zaustavile i infrastrukturne projekte koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, poput izgradnje zgrade Univerziteta u severnoj Mitrovici. Ulaganja iz budžeta Republike Srbije u prethodnih 12 godina bila su od izuzetnog značaja i njima su srpske opštine unapredile životne uslove, rešavajući goruće probleme građana”, kaže Simić. Upozorava da ovakvi potezi direktno utiču na budućnost mladih, na obrazovanje i na mogućnost da Srbi ostanu i opstanu na svojim vekovnim ognjištima.

Posebno zabrinjava činjenica, ističe član Predsedništva Srpske liste, da su srpski privrednici bili izloženi sistematskom maltretiranju i pritiscima. Drakonske kazne, selektivna primena zakona i česte kontrole, dovele su do gašenja velikog broja malih i srednjih preduzeća, a samo u severnoj Mitrovici zatvoreno je „više od 90 biznisa, što je direktno dovelo do gubitka radnih mesta i dodatnog ekonomskog slabljenja srpskih sredina”. Podsetimo, nakon što su prištinske centralne vlasti zatvorile sve institucije u sistemu Republike Srbije, osim prosvete i zdravstva, krenuli su sa satiranjem privrednika.

Samo u poslednjih desetak dana pre praznika, u dve noći zaredom, zatvorili su pet lokala na severu Kosmeta. Prištinski „inspektori” potpomognuti kosovskim policajcima i specijalnim jedinicama, zatvorili su tri lokala u Zubinom Potoku, a dva u severnom delu Kosovske Mitrovice, posebno se u prethodnom periodu okomivši na ovdašnje lokale, pa je tako jedan objekat na šetalištu zatvoren jer, navodno, na kesici za šećer nije bio utisnut rok trajanja! Ovaj lokal, koji važi za jedan od omiljenijih sastajališta mladih, ranije je bio zakatančen na mesec dana, a letnja bašta je zatvorena i pored toga što je vlasnik imao sve neophodne papire za rad na otvorenom.

U toku tri godine, koliko je vlast u severnoj Kosovskoj Mitrovici bila u rukama albanskog „gradonačelnika”, ugostiteljske objekte, prehrambene prodavnice, ali i brojne dućane koji su skoro tri decenije bili u vlasništvu Srba, preuzimali su Albanci. Oni su ove poslove navodno dobijali na jednom od tendera prištinske agencije za privatizaciju. Treba podsetiti i da je više desetina Srba isterano iz svojih stanova, jer su se volšebno pojavili „vlasnici” Albanci, a srpske porodice su se našle na ulici.

Igor Simić ističe da je Srpska lista uložila amandmane na usvojeni budžet za ovu godinu proračunat na četiri milijarde evra, ali da su svi predlozi odbijeni. A ovim amandmanima Srpska lista je ukazala na konkretne projekte od vitalnog značaja za opstanak i normalan život srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Projekti nisu bili politički motivisani već zasnovani na realnim potrebama građana.

„Uprkos jasnim argumentima i činjenicama, režim u Prištini je glasao protiv svih naših predloženih amandmana, iako je njihova ukupna vrednost iznosila 12 miliona evra. Ako imamo u vidu da je budžet za ovu godinu oko četiri milijardi evra, onda je jasno da odbijanje da se izdvoji čak i minimalan deo sredstava za srpske opštine predstavlja svesnu i sistemsku diskriminaciju. Posebno je poražavajuće da nijedno ministarstvo nije opredelilo nijedan evro za deset većinski srpskih opština. Ovakva politika ne samo da ignoriše potrebe građana, već direktno ugrožava njihov opstanak i šalje jasnu poruku da Srbi nisu ravnopravni građani”, kaže Simić, ističući da među najznačajnijim infrastrukturnim projektima nisu ni onaj namenjen vodosnabdevanju u opštini Leposavić, gde se građani suočavaju s ozbiljnim problemima u snabdevanju pijaćom vodom, što posebno dolazi do izražaja u letnjim mesecima.

Kako kaže, realizacijom ovog projekta, kroz izgradnju bunara i vodovodne mreže stvorili bi se osnovni uslovi za normalan život, sprečilo dalje iseljavanje i obezbedila sigurnost za buduće generacije. Naime, postojeći kapaciteti od 30 do 35 litara u sekundi nedovoljni su da u letnjim mesecima podmire osnovne potrebe žitelja, pa se tako oko 750 domaćinstava (u proseku oko 2.500 građana) u urbanom delu Leposavića i po 48 sati suočava sa suvim slavinama. Najugroženija su domaćinstva koja su na višim kotama, gde vode ne bude i po nedelju dana. Čak su i porodice koje žive od socijalne pomoći primorane da kupuju flaširanu vodu, što znatno utiče na ionako mali budžet. Inače, da bi se problem vodosnabdevanja rešio neophodno je da se izgrade reni bunari sa crpnom stanicom kraj Ibra, a kako bi se problem rešio neophodno je, po proračunu, 780.000 evra.

Simić kaže da je među predloženim amandmanima bio i projekat izgradnje i unapređenje kanalizacione mreže u opštini Štrpce, posebno u turističkoj zoni Brezovica. „Ovaj projekat je od ključnog značaja ne samo za zaštitu životne sredine, već i za ekonomski razvoj, odnosno turizam. To bi značilo i nova radna mesta, veće prihode i jačanje ekonomske stabilnosti srpskih sredina”, navodi Simić za naš list.

Posebno ukazuje na problem putne infrastrukture, pri čemu je Srpska lista „posebno insistirala na rekonstrukciji i asfaltiranju magistralnog puta Kosovska Mitrovica – Leposavić – Jarinje, kao i na obilaznici oko Gračanice”. „Ovi projekti imaju strateški značaj jer povezuju srpske sredine, omogućavaju ekonomski razvoj i povećavaju bezbednost svih učesnika u saobraćaju”, navodi član Predsedništva Srpske liste. Kaže i da su važni projekti uređenja javnih površina, kao što je „izgradnja javnog parka u Štrpcu i ulaganja u sportsku infrastrukturu i adaptaciju javnih objekata”.

Navodi i da se ne sme zanemariti značaj projekata u oblasti kulture, gde bi poseban značaj imala izgradnja kulturnog centra u severnoj Kosovskoj Mitrovici, kao i opremanje objekta za mlade u Zvečanu. Sve to imalo bi ključnu ulogu u očuvanju identiteta i društvenog života srpskog naroda. „Kultura nije samo pitanje tradicije, već i pitanje opstanka i očuvanja nacionalnog identiteta” ističe Simić. Naglašava da je neophodno ulaganje i u opštine u Kosovskom Pomoravlju, čiji su budžeti ograničeni i koji nemaju kapacitet za veća infrastrukturna ulaganja bez institucionalne podrške.

Simić kaže da će Srpska lista nastaviti da se bori za svaki projekat, svako radno mesto i pravo našeg naroda da živi normalno i dostojanstveno. „Nastavićemo da insistiramo na pravednoj raspodeli budžetskih sredstava, ali i da uključimo međunarodne partnere, pre svega Evropsku uniju, kako bi se obezbedilo da deo sredstava bude usmeren ka srpskim opštinama. Jer bez hitnih i konkretnih ulaganja, bez infrastrukture, bez ekonomske podrške i bez institucionalne sigurnosti, opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji biće ozbiljno doveden u pitanje. Upravo zato je sada trenutak za odgovorno delovanje međunarodne zajednice”, zaključuje Simić.