Da li melatonin pomaže kod nesanice

Mnogi ljudi se svake noći susreću sa problemom nesanice. Žale se da ne mogu da zaspe i traže pomoć na koji način mogu da reše taj problem. Dešava se i da sami uzimaju određene preparate, bez konsultacije sa stručnjakom. Često suplement melatonin koji je široko dostupan u apotekama. Melatonin je hormon koji naš mozak prirodno luči. Njega proizvodi mala žlezda zvana epifiza, smeštena duboko u mozgu. Ona funkcioniše poput unutrašnjeg sata. Kada padne mrak, počinje da luči melatonin i telo dobija signal da je vreme za spavanje. Kada svane, produkcija se smanjuje i tada se budimo.

Spec. farm. Kristina Kovačević, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije, kaže da melatonin nije lek koji nas uspavljuje na silu, već da on samo govori telu da je vreme za odmor.

– U Srbiji se melatonin prodaje kao suplement, što znači da ga možete kupiti bez recepta. Slična je situacija i u većini sveta. U SAD, na primer, FDA (agencija koja odobrava lekove) formalno ga nije svrstala u lekove, ali ga lekarska udruženja preporučuju kao jednu od farmakoloških opcija u terapiji nesanice. Jedna obimna analiza više studija pokazala je da su osobe koje su uzimale melatonin u proseku zaspale oko sedam minuta brže, spavale oko osam minuta duže i subjektivno ocenile da bolje spavaju u poređenju sa onima koji su uzimali placebo (lažnu tabletu). Sedam minuta zvuči malo, ali za nekoga ko sate provodi budnim, i to može biti dragoceno. Melatonin se posebno preporučuje kod „džet-lega” (poremećaja ritma zbog putovanja kroz vremenske zone), kod radnika koji rade u smenama i kod poremećaja cirkadijalnog ritma, stanja u kojem unutrašnji sat „poremećeno radi” – kaže Kovačevićeva.

Određeni sastojci u dimu cigareta značajno smanjuju dejstvo melatonina iz suplemenata. Pušenje aktivira određene enzime u jetri koji razgrađuju melatonin mnogo brže nego inače, što znači da tableta koju popijete možda ni ne stigne da deluje kako treba. Zanimljivo je da pušenje ne utiče toliko na melatonin koji telo samo proizvodi, ali suplementarni melatonin onaj iz tablete ili spreja razgrađuje se znatno brže kod pušača, pojašnjava Kovačevićeva.

– Suplementi nisu podložni istim standardima kontrole kao lekovi, pa ih je moguće naći i van apoteka, kod različitih proizvođača. Jedno istraživanje koje je analiziralo 31 preparat melatonina pokazalo je da stvarna količina aktivne supstance ponekad može da se razlikuje od one navedene na etiketi. Razlika je išla od toga da tableta sadrži 83 odsto manje od deklarisanog do čak 478 odsto više. To znači da mislite da uzimate jedan miligram, a zapravo može biti i pet miligrama ili skoro ništa. Upravo zbog toga se preporučuje da birate preparate poznatih proizvođača i da ih kupujete u apotekama, gde vam farmaceut može pomoći da pronađete odgovarajući proizvod. U naučnim studijama korišćene su doze od 0,1 mg do 10 mg, a preparati se obično uzimaju 30 minuta do dva sata pre spavanja. Česta zabluda je da veća doza znači i bolje dejstvo. Kod melatonina to nije slučaj. Mnogi stručnjaci preporučuju da se počne sa najmanjom dozom (0,5–1 mg) i da se ona po potrebi postepeno povećava. Veće količine ne moraju doneti bolji san, ali mogu povećati rizik od neželjenih efekata – navodi Kovačevićeva.

Istraživanja pokazuju da nema dovoljno podataka o bezbednosti melatonina u trudnoći i tokom dojenja, pa je preporuka izbegavati ga.

Naša sagovornica napominje da bebe počinju da produkuju melatonin tek oko trećeg meseca života i da davanje suplementa može dovesti do nivoa hormona viših nego što je prirodno, a dugoročne posledice nisu poznate.

– Kada je reč o starim osobama, iako se smatra bezbednijim od tableta za spavanje tipa benzodiazepina, postoje izveštaji o povećanom riziku od padova i preloma kostiju kod starijih pacijenata. Treba znati i da jetra razgrađuje melatonin, pa kod oslabljene funkcije jetre ili kod pacijenata na dijalizi postoji rizik od nakupljanja leka u organizmu. Ipak, dobra vest je da melatonin sam po sebi ne oštećuje jetru. Melatonin stimuliše imunski sistem, što može biti problematično kod bolesti poput reumatoidnog artritisa ili kod pacijenata koji su primili transplantaciju organa. Obavezno se konsultujte sa lekarom.

Melatonin se generalno dobro podnosi. Pri većim dozama mogu se javiti pospanost tokom dana, mučnina i glavobolja. Dobra vest je da nema dokaza da telo razvija naviku (toleranciju) na melatonin, za razliku od klasičnih tableta za spavanje – kaže Kovačevićeva.

Veoma je važno imati na umu da se melatonin ne kombinuje sa tabletama za spavanje (benzodiazepini, zolpidem), jer to može dovesti do preterane pospanosti. Oprez mora da postoji i uz korišćenje fluvoksamina (lek za depresiju i opsesivno-kompulsivni poremećaj), jer on usporava razgradnju melatonina, pa mu nivo u krvi može biti neuobičajeno visok.