Španija: počinje masovna regularizacija stranaca bez dokumenata

Španski savet ministara je danas dao zeleno svetlo Kraljevskom dekretu kojim se menja Pravilnik organskog zakona o pravima i slobodama stranaca u Španiji i njihovoj društvenoj integraciji.

Ova strukturna reforma, koju je izvršna vlast opisala kao „vanredno stanje", otvara vrata za 500.000 ljudi koji trenutno borave u Španiji bez legalnog statusa kako bi dobili dozvole za boravak i rad, prenosi rtvE.

Zainteresovani mogu da počnu da podnose zahteve za regularizaciju onlajn od 16. aprila i istog dana mogu da zakažu termin za lično podnošenje zahteva koji počinje od 20. aprila.

Cilj mere je formalna integracija u produktivni sistem građana koji su već deo španskog društva, ali kojima je nedostajao pravni okvir za ostvarivanje svojih osnovnih prava.

Premijer Pedro Sančez, naglasio je moralni i praktični značaj odluke na konferenciji za medije u Pekingu.

„Ono što radimo jeste priznavanje prava građana koji su već u našoj zemlji" rekao je.

Sančez je insistirao da ovaj proces regularizacije ima podršku širokog spektra sektora.

„To je proces koji pokreću Katolička crkva i poslodavci, jer je radna snaga potrebna kako bi se nastavio rast".

Prema njegovim rečima, zakon ne samo da čini pravdu migrantima, već je „dobar i za Španiju, za penzije današnjih penzionera i za ljude koji će se penzionisati".

Do kraja 2025. godine, strani radnici su u Španiji već predstavljali 14 odsto osiguranika, što je preko 3,1 miliona ljudi, a Vlada te zemlje tvrdi da regularizacija ne samo da jača socijalno osiguranje već i poboljšava poreske prihode i bori se protiv sive ekonomije.

Prema preambuli Kraljevskog dekreta, izveštaji institucija poput Banke Španije i Evropske centralne banke potvrđuju da su migracioni tokovi značajno povećali BDP i potrošnju poslednjih godina.

Glavna promena u propisima je stvaranje dve nove kategorije boravka, a uvodi se i dodatna odredba koja reguliše „vanredni boravak" za strance koji su već bili u Španiji pre istog datuma i ispunjavaju određene kumulativne uslove.

Da bi dobili ove dozvole, podnosioci zahteva moraju da dokažu neprekidan boravak u zemlji najmanje pet meseci pre podnošenja zahteva, kao i da nemaju krivični dosije ni u Španiji ni u svojoj zemlji porekla.

Od trenutka kada proces podnošenja zahteva počne, migrantu će biti privremeno ovlašćeno da radi, bilo kao zaposleni ili samozaposlen, dok se ne donese konačna odluka.

Državnoj poštansko-telegrafskoj kompaniji je povereno pružanje informacija i prijem zahteva putem svoje nacionalne mreže kako bi se osiguralo da stanovnici ruralnih područja ili malih opština mogu da podnesu svoju dokumentaciju elektronski pod jednakim uslovima.

Rok od tri meseca za odgovor i posebne olakšice za decu i bolesne

Administracija ima najviše tri meseca da reši i obavesti podnosioce zahteva, a ako se u tom roku ne dobije odgovor, zahtev će se smatrati odbijenim zbog administrativne tišine.

Isto tako, za one kojima je odobren boravak na osnovu porodičnih veza moraju formalno povući svoj zahtev za međunarodnu zaštitu kako bi učvrstili svoj novi administrativni status.

Predviđena su produženja do četiri godine u slučajevima teške bolesti, invaliditeta ili kada je podnosilac zahteva dostigao starosnu granicu za penzionisanje, čime se ublažavaju uslovi za aktivno traženje posla.

Za maloletnu decu, odobrenje će važiti pet godina, čime se pojačava zaštita najboljih interesa deteta i olakšava jedinstvo porodice bez potrebe za uobičajenim prethodnim periodima boravka.

Odluka o odobrenju ove regularizacije putem kraljevskog dekreta izazvala je intenzivnu političku debatu.

Vlada opravdava korišćenje ovog puta zbog „društvene hitnosti" i kako bi se osigurao "brz, efikasan i na pravima zasnovan" odgovor.

Međutim, kako parlamentarni izvori otkrivaju za rtvE, ovaj je omogućlio izvršnoj vlasti da "izbegne buduće parlamentarne prepreke" u Kongresu gde je većina mala, a Narodna stranka je već izrazila svoje nezadovoljstvo merom.

Iako je Narodna zakonodavna inicijativa (ILP) koju je podržalo 600.000 potpisa i nekoliko političkih grupa bila na čekanju od 2024. godine, izvršna vlast se odlučila za put dekreta kako bi ubrzala proces, prenosi rtvE.

Alma Eskura, zamenica sekretara Narodne stranke, kritikovala je vladu zbog „očiglednog ignorisanja Parlamenta" i upozorila na potencijalni „faktor privlačenja".

Uprkos ovim kritikama, ministar predsedništva, Feliks Bolanjos, branio je konačni tekst, navodeći da on uključuje zapažanja Državnog saveta kako bi se poboljšala njegova pravna i tehnička sigurnost.

Vlada tvrdi da je dekret najprikladniji alat za ispunjavanje isključive nadležnosti države u pitanjima imigracije i spoljnih poslova.

Ovim odobrenjem, Španija je spremna da započne proces masovne regularizacije u aprilu, koji, rečima ministarke Elme Saiz, ima za cilj da „počne ispočetka" za hiljade ljudi koji se nadaju da će prevazići administrativnu nevidljivost.

U pismu koji je uputio javnosti nakon usvajanja Kraljevskog dekreta, Sančez je izrazio svoj "ponos što je Španac", videvši kako društvo prihvata napredak.

„To je takođe čin pravde prema našoj sopstvenoj istoriji. Prema našim bakama i dekama, koji su emigrirali u Ameriku i Evropu u potrazi za boljim životom", rekao je on.

Ovaj proces regularizacije imigranata je najnoviji u nizu od sedam sličnih procesa sprovedenih u Španiji od povratka demokratije.

Poslednja velika regularizacija dogodila se 2005. godine pod vladom Hosea Luisa Rodrigeza Sapatera, od koje je koristi imalo više od 576.000 ljudi.

Dve decenije kasnije, vlada Pedra Sančeza ima za cilj da izjednači ili nadmaši taj uticaj, uverena da mera „čini našu zemlju boljom", prenosi Tanjug.