Dijalog umetnika sa vremenom

Valjevo – Transkripti dva duga razgovora emitovana sredinom devedesetih godina prošlog veka u ciklusu emisija „Gost Drugog programa Radio Beograda”, koje je vodio Miloš Jevtić, poznati novinar, publicista i hroničar savremene kulturne i intelektualne scene, postali su knjiga „Vera i Mića” – razgovori sa Verom Božičković i Mićom Popovićem. Dve slikarske ispovesti, nedavno objavljene kao 240. delo u poznatoj ediciji „Odgovori”, u izdanju Moderne galerije Valjevo, nedavno su kao knjiga predstavljene u valjevskom hramu savremene umetnosti.

Ova knjiga je dragoceno svedočanstvo i susret sa ličnostima, mislima i stvaralačkim svetovima dvoje izuzetnih umetnika, Vere Božičković Popović i Miće Popovića, ocenila je na promociji Marija Đurić, istoričar umetnosti, direktorka Moderne galerije Valjevo. Po njenim rečima, knjiga „Vera i Mića” nije teorijski traktat, niti klasična monografija, ona je dijalog...

– Dijalog umetnika sa vremenom, sa sopstvenim stvaralaštvom, ali i sa nama, čitaocima i posmatračima. Kroz pitanja i odgovore pred nama se postepeno otvara jedan složen i bogat svet: svet životnog umetničkog sazrevanja, ličnih izbora, estetskih preispitivanja i istorijskih okolnosti koje su oblikovale njihova dela – istakla je ona. Marija Đurić smatra da je dragoceno to što ova knjiga uspostavlja ravnotežu između dva stvaralačka glasa koji su, iako duboko povezani, često bili različito percipirani u javnosti.

– Dok je Mića Popović bio snažno prisutan u društvenom i kulturnom životu, artikulišući svoje stavove jasno i angažovano, Vera Božičković Popović se otkriva kao umetnica izuzetne unutrašnje slobode, lišena potrebe za spoljašnjom potvrdom, ali duboko posvećena sopstvenom izrazu. Upravo u tom susretu različitih senzibiliteta koji se međusobno dopunjuju, ova knjiga dobija svoju vrednost – istakla je Marija Đurić. I konstatovala je da nas knjiga „Vera i Mića” podseća na nešto što je u savremenom trenutku možda važnije nego ikada: na potrebu da slušamo umetnike, ne samo kroz njihova dela već i kroz njihove reči, jer upravo u tim rečima otkrivamo procese, sumnje, borbe i uverenja koja stoje iza umetničkog dela.

U predgovoru za knjigu Jovan Popović, sin jedinac Vere Božičković Popović i Miće Popovića, pored ostalog, navodi da se u razgovoru sa Milošem Jevtićem njegova majka predstavila upravo onakvom kakvom je on pamti – neposredna, nepretenciozna, prirodna i nadasve slobodna ličnost...

– Iz ovakvog psihološkog profila razumljivo je ishodila Verina veza sa strukturalnim slikarstvom, sa enformelom. Interesantna je njena ideja da je gruba struktura neformalnog slikarstva takođe vrsta realističnog prikaza. Ali one umanjene, mikrostvarnosti: prašine, kore drveta, peska, metala... – navodi Jovan Popović. I dodaje:

– Moj otac je među likovnim umetnicima važio za izuzetno pismenog stvaraoca, čoveka koji je bio u stanju da jasno artikuliše kako svoje ideje o slikarstvu, tako i svoje stavove prema širim društvenim temama. U izvesnom smislu, nasuprot Mići, njegova životna saputnica plenila je ležernom prirodom, odbijanjem da robuje bilo čemu, pa tako i ambiciji za dostizanjem slave i društvenog uspeha. Na taj način se u ovoj knjizi Vera i Mića kroz dve slikarske ispovesti savršeno dopunjuju. Baš kao što su se i njihovi autori slagali i dopunjavali tokom dugog, skladnog, zajedničkog života.

– Meni je posebno drago što je na izvestan način uspostavljen balans, da je i moja majka na neki način izašla u javnost. Ona nije bila osoba koja je preterano polagala na taj javni nastup, ali je lepo da se, makar i sa zakašnjenjem, i njen glas čuo kroz ovaj intervju, uz vrlo inspirativna pitanja koja je postavljao Miša Jevtić – rekao je Jovan Popović na promociji u Modernoj galeriji Valjevo.

Autor Miloš Jevtić, valjevski gimnazijalac s početka pedesetih godina prošlog veka, priznaje da je o likovnoj umetnosti znao vrlo malo, ali da joj se približio kada su njegovi poznati sugrađani Ljuba Popović i Slobodan Jevtić Pulika počeli da studiraju likovnu akademiju. Jevtić se prisetio da je u to vreme „Politika” objavljivala kritike Pavla Vasića o likovnim izložbama, pa je i zahvaljujući njima počeo da posećuje izložbe i zavoleo slikarstvo. Miću Popovića je, naveo je na promociji, upoznao u Siminoj 9a, kod Kalemegdana, gde su se skupljali umetnici posebnih uverenja, kao što je bio i Mića...

Kada je započeo seriju razgovora u emisiji „Gost Drugog programa”, čuvena Mira Stupica predložila mu je da u goste pozove Veru Božičković Popović, suprugu Miće Popovića...

– Ona me je odvela na izložbu ULUS-a i upoznala s Verom. Vera nije često bila u javnosti, a bila je veliki slikar, slikar koji se može svrstati u sam vrh srpskog slikarstva... Sećam se da mi je rekla da joj stalno govore da je ona u vrhu ženskog slikarstva, a ona je odgovarala: „Ja ili sam u vrhu slikarstva ili nisam slikar! Ne postoji žensko slikarstvo!” – ispričao je Miloš Jevtić na promociji knjige. Sa Mićom Popovićem je bilo lakše razgovarati, bolje ga je poznavao... Dogovorili su se da ne bude samo razgovor o slikarstvu, već mnogo šire – o životu, ali ne i o politici.

– Desilo se da je razgovor emitovan baš na dan izbora. Ujutru me zove javni tužilac, moj školski drug i kaže da je traženo da se zabrani moja emisija jer sam pustio Miću u vreme izbora. Ja kažem da nije bilo priče o politici... Tačno, nije bilo priče o politici, ali je bio Mića Popović, dovoljno je što je on gostovao. Mića nije bio po volji ondašnjeg režima – podsetio je Jevtić.