Stara lica kao „sveža opcija": Ko je Veroljub Dugalić, četvrti na „studentskoj listi"

Dok tzv. studentski pokret svoju političku ponudu gradi na parolama o „novim licima“, „neukaljanim biografijama“ i distanci od dosadašnjih političkih i institucionalnih struktura, izbor pojedinih kandidata na njihovoj listi otvara ozbiljna pitanja doslednosti i kredibiliteta takve retorike.

Posebnu pažnju izaziva činjenica da je na četvrto mesto takozvane „studentske liste“ postavljen prof. dr Veroljub Dugalić, ličnost sa izuzetno dugom i razuđenom karijerom u samom jezgru državnih, finansijskih i institucionalnih struktura Republike Srbije.

Reč je o ekonomisti koji je, između ostalog, obavljao funkciju saveznog ministra finansija, da bi već početkom 2003. godine bio izabran za generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, poziciju na kojoj je ostao punih šesnaest godina, do 2019. Upravo ta činjenica svedoči o kontinuitetu njegovog uticaja u bankarskom sektoru, koji je u periodu tranzicije bio jedan od ključnih segmenata neuspešnih ekonomskih reformi.

Paralelno sa tim angažmanom, Dugalić je bio uključen u niz najvažnijih državnih i ekonomskih tela. Bio je član Nacionalnog saveta za platni promet od 2001. do 2002. godine, kao i Nacionalnog saveta za reformu bankarskog sektora u periodu od 2001. do 2003. godine, što ga svrstava među aktere koji su neposredno učestvovali u oblikovanju finansijske arhitekture Srbije nakon političkih promena.

Njegova pozicija u finansijskom sistemu dodatno je ojačana kroz upravljačke funkcije u bankama i finansijskim institucijama. Bio je zamenik predsednika Upravnog odbora Credy banke u Kragujevcu od 2004. do 2008, predsednik Nadzornog odbora UBMES banke od 2001. do 2005, kao i predsednik Skupštine te banke u periodu od 2005. do 2009. godine.

U isto vreme, Dugalić je imao značajnu ulogu i na tržištu kapitala, kao predsednik Upravnog odbora Beogradske berze od 2003. do 2010. godine, što ga pozicionira kao jednog od ključnih ljudi u rukovođenju domaćeg finansijskog tržišta u prvoj deceniji 21. veka.

Njegovo prisustvo nije bilo ograničeno samo na bankarski sektor. Bio je predsednik Upravnog odbora DDOR-a Novi Sad od 2005. do 2014, potom predsednik Odbora direktora od 2014. do 2016, a zatim i predsednik Nadzornog odbora od 2016. godine, što ukazuje na kontinuitet upravljačkog uticaja u jednoj od najznačajnijih osiguravajućih kuća u zemlji.

Pored toga, Dugalić je obavljao i niz državnih i međunarodnih funkcija. Bio je glavni pregovarač u procesu sukcesije SFRJ (Aneks C) u Beču 2001. godine, kao i ovlašćeni predstavnik države u sprovođenju tog sporazuma u periodu od 2001. do 2007. Takođe je bio član Ekonomske komisije SANU, Nacionalnog saveta za konkurentnost, kao i više međunarodnih bankarskih tela u Budimpešti i Moskvi.

Njegov angažman obuhvatao je i akademsku sferu, kao predavač na Ekonomskom fakultetu i Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, ali i institucionalnu, kroz funkciju predsednika Saveta Univerziteta u Kragujevcu.

Od 2020. godine deluje i kao ovlašćeni predstavnik Evroazijskog foruma, što svedoči o nastavku njegove aktivnosti u međunarodnim ekonomskim krugovima.

Pored profesionalne karijere, Dugalić je bio aktivan i u društvenom i sportskom životu, kao predsednik AKUD „Svetozar Marković“ u Kragujevcu, osnivač Kamernog hora „Liceum“, osnivač i dugogodišnji kapiten KMF „Ekonomac“, višestrukog prvaka Srbije, kao i potpredsednik Odbojkaškog saveza Srbije i predsednik Nadzornog odbora Olimpijskog komiteta Srbije.

Sve navedene činjenice ukazuju na biografiju koja je duboko ukorenjena u institucionalnom sistemu države, finansijskom sektoru i javnom životu Srbije u protekle više od dve decenije.

Upravo zato se postavlja pitanje kako se takav profil uklapa u narativ o „novim“ i „neukaljanim“ licima u politici, na kojem insistiraju nosioci takozvane studentske liste. Izbor kandidata sa ovakvom karijerom neminovno otvara dilemu da li je reč o stvarnoj težnji ka političkom osvežavanju ili o pokušaju da se pod novim imenom ponude već dobro poznati kadrovi iz sistema.