Bez mane i hemije

Veliku šansu za prikazivanje domaće proizvodnje i bogate sirovinske baze, za upoznavanje svetskih potrošača sa našim najraznovrsnijim proizvodima i za jačanje trgovinskih veza, Srbija je dobila 21. marta 1887. godine, uz poziv francuske vlade da učestvuje na Svetskoj izložbi 1889. u Parizu. Shvativši da je to izvrsna prilika da svetskoj javnosti predstavi svoja dostignuća, srpska vlada je poziv oberučke prihvatila.

Po dobijanju nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878. Srbija je sledećih godina sklopila trgovinske ugovore sa gotovo svim evropskim državama (Austro-Ugarska, Belgija, Bugarska, Grčka, Engleska, Italija, Nemačka, Rumunija, Rusija, Turska, Francuska i Švajcarska) i sa Sjedinjenim Američkim Državama. Sada je trebalo pojačati izvoz, proširiti poslovne kontakte i pronaći nove partnere. Sve nade bile su uprte u buduću Svetsku izložbu. Učešće na njoj bila je i prva velika prilika da se svetu predstave srpska vina nakon obnove domaćih vinograda, koje je pre toga uništila filoksera, a koji su obnovljeni uz pomoć američkih sadnica nabavljenih od porodice Buš.

Vinska izložba u Nišu

Sedamnaestog januara 1888. godine formiran je odbor za Parisku izložbu. Za njegovog predsednika postavljen je Jevrem Gudović, ministar na raspoloženju. Među njegovih 22 člana našli su se istaknuti profesori Velike škole, poznati naučnici i stručnjaci raznih privrednih grana. Od njih, navodimo samo neka imena: Sima Lozanić, Mihailo Valtrović, dr Laza Lazarević, Marko Leko, Luka Ćeković, Jovan Bajloni, Kosta Gaušanović i dr.

Odbor se februara obratio narodu „Pozivom na Parisku izložbu“, koji je poslao svim novinama da ga objave, a ovih je bilo 21. Poziv se nije odnosio ne samo na profesionalne izlagače, već na svakog građanina koji bi imao nešto vredno da ponudi za izložbu. Ističući važnost učešća Srbije na njoj, Odbor je zamolio srpski narod da mu „u izvršenju njegovog zadataka pomogne, kako bi ovo narodno preduzeće željeni uspeh postići moglo“.

Odbor je u svakom sreskom i okružnom mestu osnovao pododbore i od njih zatražio da mu pošalju spiskove onih privrednika u svojim okruzima koji su bili poznati proizvođači ma u kojoj grani privrede. To su bili ljudi koji su već učestvovali na izložbama u inostranstvu, ili su se isticali na održanim panađurima. Cilj je bio da ih Odbor zamoli da učestvuju na Pariskoj izložbi.

Molbi su se odazvali i srpski vinari, koji su tim povodom održali „Vinarski zbor“ 1. i 2. februara 1889. (po starom kalendaru), na dan Sv. Trifuna, vinogradarskog zaštitnika u Nišu. Na izložbi su prikazani

uzorci različitih vrsta vina, ali najvećim delom belog i crnog. I njihovo vreme nastajanja – proizvodnje bilo je različito. Tako je npr. proizvođač Arsa Lukić, iz Sreza ključkog, Okruga krajinskog, izložio belo vino iz 1861. god., a crna vina iz 1863. i 1872. god. Poznati čačanski pivar i trgovac Ferdinan Kren izložio je belo negotinsko vino iz 1876., crno župsko vino iz 1881. god, a Sava Popović iz Zaječara, belo vino iz 1879. god.

Kod vina ocenjivana je njihova specifična težina, količina alkohola i ekstrakta. U analizi koju je vršio državni hemičar dr Ivan Šams konstatovano je da Srbija ima izvrsnih vina i po jačini i po količini ekstraktivnih materija. Sva ova vina i inače po svojim fizičkim osobinama bila su bez mane. On je u svom izveštaju istakao: „Boja srpskih vina, naročito krajinskih i niških crnih tako je intenzivna, da niti je potrebno naročito farbati ih, niti sam do sada našao kakvo srpsko vino obojeno veštačkom bojom“.

Dalja analiza vina za Parisku izložbu bila je još stroža, i u njoj je konstatovano da Srbija raspolaže odličnim vinom, te da „pored običnih izvrsnih vina ima i slatkih (samotoka) od vanrednog kvaliteta“.

„Vinarski zbor“ u Nišu su svojim specijalnim prisustvom počastvovali kralj Milan Obrenović i prestolonaslednik, kraljević Aleksandar. Na otvaranju kralj se, kako su javljale ondašnje zvanične „Srpske novine“, u podužem govoru zahvalio zboru na dočeku i poželeo mu srećan rad, izloživši važnost zbora po napredak poljoprivrede i vinarstva“, a zatim je govorio i ministar privrede. Svečani deo završen je sečenjem kolača od strane episkopa niškog, u čast zaštitnika vinarskog Sv. Trifuna.

Uspeh u Parizu

U Parizu je sastavljen žiri od predstavnika svih država koje su učestvovale na izložbi, a čiji je broj iznosio više od 1.300, zvanično je imenovala vlada Republike Francuske. Naći se među nagrađenima bilo je teško, i mnogo je značilo jer su kandidati prolazili kroz tri kruga ocenjivanja. Dobijena nagrada je veoma podizala ugled i proizvoda i zemlje odakle je on stigao.

Uspeh izlagača iz Srbije bio je izvanredan: njih 1.742, dobili su 372 nagrade, i to 19 zlatnih medalja, 68 srebrnih i 98 bronzanih, i 187 pohvalnica. Među nagrađenima bila su i vina. Tako je, na primer, srebrnu medalju dobio Veljko Novaković iz Slatine, okrug čačanski, a pohvalu Vića Popović, sveštenik iz Ježevice, istog okruga.

Srbija je na izložbi postigla veliki uspeh. Svi su bili zadovoljni i osvojenim nagradama, i utiskom koji je ostavljen. Mudri ljudi iz ondašnjih ministarstava privrede i spoljnih poslova smatrali su da to treba iskoristiti za dobrobit zemlje, pa tako, na primer, nagrađene proizvode ponuditi zemljama sa kojima mogućnosti trgovine još nisu u potpunosti iskorišćene, kao što su, u slučaju prodaje srpskih vina, Engleska i Nemačka.

Spremajući se za izvoz na englesko tržište, a u pitanju je bila proizvodnja od oko milion hektolitara uglavnom crnog vina koju treba prodati, domaći privrednici su zaključili da „strani vinarski trgovci ne poznaju kakvoću naših vina“, pa im, pored drugih obaveštenja koja traže, treba dati što kompletnija obaveštenja i o hemijskim sastojcima vina.

-------------------------------------------

Poziv francuske vlade

Francuski poslanik u Beogradu, pozivajući u ime svoje vlade Srbiju da učestvuje na Svetskoj izložbi 1889. godine, izrazio je ministru inostranih dela Dragutinu Franasoviću nadu da „vlada Njegovog Veličanstva neće odreći ovu ponudu i da će utoliko radije pristati da uzme udela u ovom međunarodnom konkursu što su izvesni srpski proizvodi, kao vino, tkanine, minerali itd. već stekli glasa na izložbama u Belgiji, Beču i Pešti, te će na pariskoj Međunarodnoj izložbi utvrditi svoj već dovoljno opravdani renome“. Na osnovu Franasovićevog predloga vlada je rešila da mu se odazove i da zvanično bude zastupljena na izložbi u Parizu.