Zašto je Melonijeva postala neprihvatljiva

Upi­tan o ko­men­ta­ri­ma ita­li­jan­ske pre­mi­jer­ke Đor­đe Me­lo­ni u ko­ji­ma je nje­gov na­pad na pa­pu La­va Če­tr­na­e­stog oce­ni­la kao ne­pri­hva­tljiv, ame­rič­ki pred­sed­nik Do­nald Tramp je uz­vra­tio.

„Ona je ta ko­ja je ne­pri­hva­tlji­va jer je ne za­ni­ma da li će Iran ima­ti nu­kle­ar­no oruž­je, ko­je bi mo­glo da ra­zo­ri Ita­li­ju za dva mi­nu­ta”, re­kao je ame­rič­ki pred­sed­nik za list „Ko­ri­je­re de­la se­ra”.

On je po­tom do­dat­no za­o­štrio ton pre­ma Me­lo­ni­je­voj po­ru­čiv­ši da je iz­me­đu njih do­šlo do raz­mi­mo­i­la­že­nja.

„Sa oni­ma ko­ji su nam us­kra­ti­li po­dr­šku u iran­skoj kri­zi od­nos vi­še ni­je isti”, iz­ja­vio je Tramp ju­če za „Foks njuz”, is­ta­kav­ši da ga je iz­ne­na­dio ne­do­sta­tak hra­bro­sti ita­li­jan­ske pre­mi­jer­ke.

A sa­mo pre go­di­nu da­na šef Be­le ku­će je Me­lo­ni­je­vu na­zi­vao „div­nom že­nom” i „ve­li­kim li­de­rom”. Sa dru­ge stra­ne, ona je bi­la je­di­ni evrop­ski pred­sed­nik dr­ža­ve ili vla­de na nje­go­voj dru­goj ina­u­gu­ra­ci­ji, dok ju je pot­pred­sed­nik SAD Džej-Di Vens opi­si­vao kao most iz­me­đu Evro­pe i Ame­ri­ke to­kom pre­go­vo­ra o ca­ri­na­ma.

Me­đu­tim, uvre­de na ra­čun pa­pe ko­ji, pre­ma Tram­po­vim re­či­ma, „ne ra­di baš do­bar po­sao” i „do­dvo­ra­va se ra­di­kal­noj le­vi­ci”, obe­le­ži­le su uru­ša­va­nje tog mo­sta. Iako de­lu­je pa­ra­dok­sal­no, po­vra­tak su­ve­re­ni­stič­ke de­sni­ce u Oval­ni ka­bi­net pre­tvo­rio se u ve­li­ki po­li­tič­ki te­ret za kon­zer­va­tiv­ce sa Sta­rog kon­ti­nen­ta. Od ca­ri­na, pre­ko pret­nji Gren­lan­du i iz­la­sku iz NA­TO-a do ener­get­ske kri­ze iza­zva­ne ra­tom u Ira­nu, Evro­plja­ni da­nas pro­ži­vlja­va­ju ne­ku vr­stu obr­nu­tog Mar­ša­lo­vog pla­na.

Na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta sa dru­ge stran­ke Atlan­ti­ka sti­za­li su no­vac i ma­ši­ne da bi se Evro­pa ob­no­vi­la, dok je Tramp u dru­gom man­da­tu „pri­mo­rao” EU da se oba­ve­že na ku­po­vi­nu vi­še ener­ge­na­ta od Va­šing­to­na. Sto­ga MA­GA po­kret go­to­vo da vi­še ni­ko­ga ne oča­ra­va u Evro­pi, čak se i Al­ter­na­ti­va za Ne­mač­ku po­la­ko dis­tan­ci­ra. Ne­dav­na sme­na Vik­to­ra Or­ba­na, Tram­po­vog mi­lje­ni­ka u Ma­đar­skoj, još je­dan je pri­mer to­ga. „No­vi še­rif”, ka­ko ga je na­zvao nje­gov pot­pred­sed­nik Vens, za go­di­nu i po da­na na vla­sti ote­rao je iz „gra­da” go­to­vo sve sa­ve­zni­ke i sim­pa­ti­ze­re.

Ali za Đor­đu Me­lo­ni ne­sta­bil­nost u tran­sa­tlant­skom part­ner­stvu mo­že bi­ti mač sa dve oštri­ce. Od Ukra­ji­ne do Ira­na, Rim se svr­stao u ta­bor tra­di­ci­o­nal­ne bri­sel­ske po­li­ti­ke, ko­ja ka­da po­sta­ne gu­sto uvek pra­ti Ber­lin i Pa­riz. Ipak, to je u su­prot­no­sti sa kam­pa­njom ko­ja je Bra­ću Ita­li­je do­ve­la ne če­lo Pa­la­te Ki­đi. Mi­sti­ka „aut­saj­de­ra”, „ćer­ke na­ro­da”, že­ne ko­ja ne pra­vi kom­pro­mi­se sa esta­bli­šmen­tom, ka­ko su je opi­si­va­li ta­mo­šnji me­di­ji, na­kon sko­ro če­ti­ri go­di­ne na vla­sti se pro­me­ni­la. Me­đu­tim, či­ni se da je to bi­lo neo­p­hod­no da bi se sa­ču­vao sop­stve­ni po­li­tič­ki rej­ting. Is­tra­ži­va­nje emi­si­je „Por­ta a Por­ta” po­ka­zu­je da 81 od­sto Ita­li­ja­na sma­tra da je Me­lo­ni­je­va „do­bro po­stu­pi­la” bra­ne­ći pa­pu. U tom kon­tek­stu, pre­mi­jer­ka se pri­la­go­di­la no­vo­na­sta­lim okol­no­sti­ma uoči iz­bo­ra ko­ji će se odr­ža­ti na­red­ne go­di­ne. Bar joj na­ru­ku ide to što je njen glav­ni part­ner iz vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je Ma­teo Sal­vi­ni, li­der stran­ke Li­ga, ta­ko­đe na­pra­vio sli­čan za­o­kret i sa­da o Tram­po­vom na­pa­du na pa­pu ka­že da „po­sto­ji gra­ni­ca ljud­skog str­plje­nja”. I ta­ko je re­šen još je­dan pro­blem unu­tar raz­li­či­tih par­ti­ja u vla­di: tr­ka ko je bli­ži Be­loj ku­ći je za­vr­še­na.

Sve ovo se de­ša­va u po­seb­no de­li­kat­nom tre­nut­ku za Me­lo­ni­je­vu, ko­ja je ne­dav­no pre­tr­pe­la iz­bor­ni ne­u­speh na re­fe­ren­du­mu o pra­vo­su­đu, što ju je na­te­ra­lo da opi­pa puls jav­nog mnje­nja. Su­kob sa Tram­pom do­šao je ubr­zo na­kon što je ita­li­jan­ska pre­mi­jer­ka ob­ja­vi­la da vla­da ne­će auto­mat­ski ob­no­vi­ti spo­ra­zum o voj­noj sa­rad­nji sa Izra­e­lom, zbog su­ko­ba na Bli­skom is­to­ku. Taj ugo­vor pr­vi put je pot­pi­san 2005. go­di­ne i do sa­da se auto­mat­ski ob­na­vljao sva­kih pet go­di­na. Pakt je imao za cilj ja­ča­nje tr­go­vin­skih od­no­sa i raz­me­ne voj­ne opre­me sa Tel Avi­vom, po­seb­no u sek­to­ru od­bra­ne, kao i pro­mo­ci­ju za­jed­nič­kih voj­nih is­tra­ži­va­nja i raz­vo­ja. Ali nje­go­va su­spen­zi­ja pred­sta­vlja po­li­tič­ki gest Me­lo­ni­je­ve kao od­go­vor na kon­ti­nu­i­ra­ne na­pa­de i upa­de izra­el­ske voj­ske u Li­ba­nu, ope­ra­ci­je ko­je je Ita­li­ja, kao i dru­ge evrop­ske vla­de, već osu­di­la.