Repa dobro napreduje, uskoro počinje setva kukuruza

Cre­pa­ja – Cre­pa­jač­ki ra­ta­ri iza­šli su iz nji­va, na­kon što su ne­što ra­ni­je no ina­če ba­ci­li se­me še­ćer­ne re­pe po či­joj pro­iz­vod­nji je po­znat či­tav ovaj kraj u ata­ru op­šti­ne Ko­va­či­ca. Ora­ni­ce su pri­pre­ma­li od je­se­nas, još to­kom tra­ja­nja pret­hod­ne kam­pa­nje, ka­da se ra­di­lo osnov­no za­o­ra­va­nje zim­skih bra­zdi, ne­po­sred­no pred se­tvu ba­ci­li su azot­no đu­bri­vo, a sa sta­bi­li­za­ci­jom vre­me­na i uz do­volj­no vla­ge u ze­mlji­štu za­vr­ši­li su se­tvu na oko 800 hek­ta­ra.

„Re­pa je kom­plet­no iza­šla, for­mi­ra­la je re­do­ve i u fa­zi je raz­vo­ja ne­ko­li­ko li­sto­va i sad sa­mo da ne bu­de ne­kog ju­tar­njeg mra­za, po­sao bar za sa­da ni­je za­vr­šen. Sva­ko­dnev­no smo na po­lji­ma, ra­di­mo za­šti­tu i obi­la­zi­mo za­sa­de, ka­ko bi pra­ti­li let re­pi­ne i ku­ku­ru­zne pi­pe ko­ja nam je pra­vi­la ve­li­ke pro­ble­me pri­li­kom ni­ca­nja, pa i sa­da dok je još uvek ma­la. Što se ti­če po­vr­ši­na za ovaj te­ren, mi­slim da to mo­že mno­go vi­še, ali su se po­ljo­pri­vred­ni­ci ove go­di­ne dvo­u­mi­li pre sve­ga zbog ja­kih su­ša ko­je smo ima­li na ovom te­re­nu pro­šle, pa i ra­ni­jih go­di­na. Tra­di­ci­o­nal­no se ov­de lju­di, po­red re­pe, naj­vi­še opre­de­lju­ju za ku­ku­ruz, ma­da je i on pro­šle go­di­ne ja­ko pod­ba­cio”, ka­že Dra­gan Jo­va­nov, ra­tar iz Cre­pa­je.

Za­tva­ra­nje še­će­ra­ne u Ko­va­či­ci, pre­ma nje­go­vim re­či­ma, ni­je ni­šta pro­me­ni­lo u uslo­vi­ma pro­iz­vod­nje re­pe u cre­pa­jač­kom ata­ru. Pro­iz­vo­đa­či ima­ju ugo­vor sa fa­bri­kom, ov­de su po­di­gli se­me i he­mi­ju ko­ja je po­treb­na, a na vre­me je obez­be­đe­no i ve­štač­ko đu­bri­vo u do­volj­nim ko­li­či­na­ma. Je­di­no što će, ka­ko do­da­je, rod ići u Pe­ćin­ce ili u Vr­bas, za­vi­sno od nji­ho­vih po­tre­ba.

Naš sa­go­vor­nik ka­že da ni­je uve­ćao, ali ni sma­nji­vao po­vr­ši­ne pa je ostao na oko 30 hek­ta­ra pod re­pom, a ver­nost slat­kom ko­re­nu ob­ja­šnja­va, pre sve­ga nje­go­vom is­pla­ti­vo­šću, jer je po­red ječ­ma i ozi­me pše­ni­ce, je­di­no ta kul­tu­ra ra­ta­ri­ma do­ne­la za­ra­du u mi­nu­loj go­di­ni. Pri­nos je pro­seč­no do­sti­gao oko pet va­go­na po hek­ta­ru, što je ka­že za­do­vo­lja­va­ju­će, s ob­zi­rom na to da se kli­ma de­fi­ni­tiv­no me­nja, a „kra­lji­ca po­lja” to do­bro pod­no­si, jer je u ze­mlji, pa ta­ko i naj­ma­nje tr­pi spo­lja­šnje fak­to­re.

„Be­ne­fit ove pro­iz­vod­nje je što je še­ćer­na re­pa je­di­na za ko­ju se zna­ju uslo­vi i pre se­tve. Ove go­di­ne je to 42 evro­cen­ta plus tri evra pre­mi­ja, ta­ko da je i vi­ša u od­no­su na pro­šlu se­zo­nu ka­da je bi­la 44 evro­cen­ta. Do­le ne­će ići, mo­žda čak i po­ve­ća­ju ne­ki evro, jer smo ve­za­ni ugo­vo­rom. Ta­ko da bi­lans na osno­vu ove ce­ne, i uz pro­se­čan pri­nos od pet do šest to­na po hek­ta­ru je što oče­ku­je­mo od ovo­go­di­šnje pro­iz­vod­nje da bu­de­mo za­do­volj­ni. Pod­sti­caj­no je i što nam je obez­be­đen re­pro­ma­te­ri­jal po po­volj­nim uslo­vi­ma, po­dr­ška za na­bav­ku me­ha­ni­za­ci­je, što da­je pot­pu­nu sta­bil­nost u pro­iz­vod­nji”, na­po­mi­nje Jo­va­nov.

U cre­pa­jač­kom ata­ru po­lja su sprem­na i za naj­va­žni­ji pro­leć­ni po­sao. Đu­bri­vo je pre­ma re­či­ma Jo­va­no­va, ko­ji je i pred­sed­nik me­sne kan­ce­la­ri­je, ba­če­no, nji­ve po­rav­na­ne, a ma­ši­ne u ni­skom star­tu za se­tvu. Nji­ve ima­ju do­volj­no vla­ge, ali tem­pe­ra­tu­ra ora­nič­nog de­la ze­mlji­šta tre­ba da bu­de bar de­set ste­pe­ni da bi se se­me po­la­ga­lo, pa se oče­ku­je da će taj po­sao bi­ti okon­čan do kra­ja apri­la. Ra­ta­re oče­ku­je i obi­la­zak pše­ni­ce, za ko­ju ov­de ka­žu da je u ve­o­ma do­broj kon­di­ci­ji na­kon što je pri­hra­nje­na, a ono što se mo­ra od­ra­di­ti je tre­ti­ra­nje pro­tiv bo­le­sti.