Za Rusiju, štit je koplje

„Rusija je spremna da ide putem smanjivanja količine naoružanja, naravno imajući u vidu interese nacionalne bezbednosti”, izjavio je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov odgovarajući tako na predlog američkog predsednika Baraka Obame o novom smanjivanju atomskog arsenala obe države, a po kojem bi Rusija zadržala samo hiljadu nuklearnih bojevih glava. U Moskvi je američki predlog dočekan dosta skeptično i već prve reakcije stručnjaka govore da će Rusija redukciju svog nuklearnog arsenala, između ostalog, vezivati i za američko odustajanje od programa antibalističkog raketnog sistema u Poljskoj i Češkoj. Zašto?

Istorija američko-sovjetskih nuklearnih pregovora pokazuje svu tehničku i tehnološku ograničenost sporazuma koji su bili dogovoreni i potpisani. Ako je SALT-1 ograničio broj kopnenih, strateških raketnih sistema na po 2.400 sa svake strane, a SALT-2 spustio tu granicu na po 2.250 lansirnih uređaja i jednih i drugih, onda je to u ono vreme bio neki napredak. No, sva ograničenja u okviru ta dva sporazuma treba gledati u kontekstu činjenice da su se limiti odnosili na broj lansirnih rampi, a ne na broj raketa i ne na broj bojevih glava.

Sporazum SALT-2 nije ograničio razvoj tehnike i novu tehnologiju postavljanja nekoliko bojevih glava na jednu raketu, pa je zato broj raketa mogao da ostane isti, ili da se i smanji, dok se istovremeno broj atomskih bojevih glava koje se nezavisno usmeravaju na različite ciljeve povećavao. Osim toga, problem je bio i u tehnologiji „hladnog lansiranja” projektila obe strane. Naime, kada se raketa ispaljuje iz podzemnog silosa njen mlaz iz motora ošteti taj silos pa moraju da prođu nedelje dok se na isto mesto ne postavi nova raketa.

Tehnologijom „hladnog lansiranja” projektil se iz silosa do određene visine izbacuje pomoću komprimovanog vazduha i tek onda pali raketni motor. Tako silos ostaje neoštećen za brzo lansiranje novih raketa, što nije bilo u skladu sa sporazumom SALT-2, kao što nisu bili ni krstareći projektili koji se lansiraju s aviona i jedne i druge strane.

Godine su prolazile i „korpa prekršaja” sporazuma SALT-2 napunila se, sporazum je praktično već duže bio „mrtav”, što je i dovelo do novih sporazuma START-1 i START-2, kojima se počeo ograničavati broj ne lansirnih rampi i raketa već nuklearnih bojevih glava SAD i SSSR-a, a onda i Rusije.

U međuvremenu SAD su jednostrano odustale od sporazuma o ABM iz 1972. godine i počele sa razvojem programa „rata zvezda”. Deo tog sistema već je prisutan na Pacifiku, a deo bi trebao da bude lociran u Poljskoj i Češkoj. Za Moskvu je to neprihvatljivo iz više razloga i zato će najnoviji predlog Vašingtona biti zanimljiv za Rusiju samo ako SAD odustanu od raketnog štita u Poljskoj i Češkoj.

Zapravo, Rusi smatraju da postoji objektivna veza između ofanzivnog i defanzivnog strateškog naoružanja i da ta veza ne može biti uklonjena nikakvim raketnim štitom, jer Moskva taj američki štit u Evropi doživljava kao koplje – udarno ofanzivno oružje. U takvoj situaciji pristajanje na drastično smanjivanje svog strateškog ofanzivnog nuklearnog arsenala za Rusiju je narušavanje svoje bezbednosti. Tu su naravno i atomski potencijali drugih zemalja oko Rusije, što celu jednačinu čini još složenijom.

Gledajući u prošlost, u vreme kubanske raketne krize 1962. godine SAD su imale oko 4.000 nuklearnih raketa, a SSSR samo 100. Amerikanci kažu da je to odlučilo i da se zbog toga Hruščov povukao. Kubanski debakl naneo je Moskvi psihološku i političku povredu kao što je bio vijetnamski poraz za SAD. Odgovor Moskve bilo je stvaranje strateških nuklearnih snaga zahvaljujući kojima je Rusija i danas imuna na sve vrste ucena političke ili vojne prirode.

Rusija danas raspolaže strateškim raketama visoke preciznosti s bazama na kopnu i na podmornicama i to joj omogućava da u svakoj krizi sličnoj kubanskoj protivniku parira svojom sposobnošću. To je ključ zagonetke oko strateške nuklearne ravnoteže i razlog zašto Moskva neće tako lako pristati na ponudu predsednika Obame, a da zauzvrat ne dobije kvalitetan protivustupak druge strane. Za Rusiju je taj kontraustupak, pre svega, odustajanje od američkog raketnog štita u Evropi.