Picula koristi Orbana da napadne Vučića i srpsku politiku

Naslov teksta „Picula za 24sata: Poraz Orbana je udarac za Vučića. Srpski svijet ne može proći u Evropskoj uniji“ već sam po sebi otkriva nameru da se jedna politička promena u Mađarskoj iskoristi za obračun sa Srbijom i njenom politikom. U tom pristupu nema stvarne analize, već se unapred nameće zaključak u kojem je sve što je povezano sa Srbijom problematično.

Izjave Tonina Picule u tom kontekstu ne deluju kao uobičajena politička ocena, već kao deo kontinuirane retorike u kojoj se Srbija predstavlja kao stalni izvor nestabilnosti. On u istom okviru govori o „srpskom svijetu“, autoritarizmu, evropskim fondovima i odnosima u regionu, bez jasne razlike između činjenica i političkih kvalifikacija. Pojam „srpskog svijeta“ koristi se kao gotova etiketa, iako za njega ne postoji ni formalizovana politika ni konkretan institucionalni okvir.

Umesto argumenata, Picula nudi interpretaciju u kojoj je svaka politika koja štiti srpske interese odmah sumnjiva. Čak i kada govori o „prosrpskoj politici“, on to iznosi kao zamerku, što pokazuje da je problem u samom polazištu. U njegovom tumačenju, nije sporna konkretna odluka ili potez, već sama ideja da Srbija vodi politiku u skladu sa sopstvenim interesima.

Povezivanje izbornog poraza Viktora Orbana sa položajem Srbije dodatno otkriva taj obrazac. Mađarska unutrašnja politika koristi se kao povod da se izvede šira konstrukcija o navodnom kraju jednog političkog modela u koji se nasilno uključuje i Srbija. To nije analiza, već pokušaj da se stvori utisak da su različiti politički procesi deo iste priče.

Posebno je značajan deo koji se odnosi na moguće uskraćivanje evropskih fondova. Takav stav pokazuje da se finansijski instrumenti sve otvorenije koriste kao sredstvo političkog pritiska. Umesto partnerskog odnosa, šalje se poruka da će podrška zavisiti od stepena političke poslušnosti.

Sve to prati uporno insistiranje na pojmu „srpskog svijeta“, koji se predstavlja kao suprotnost evropskim vrednostima, iako nije jasno definisan niti postoji kao zvanična strategija. Taj pojam služi kao pogodan okvir za širenje podozrenja i za političko pozicioniranje Srbije kao problema koji treba ograničiti.

Kada se sve sabere, postaje jasno da u ovom narativu nije sporna neka konkretna politika, već sam srpski faktor. Bez obzira na temu, kontekst ili konkretne okolnosti, zaključak je uvek isti. Zato se može zaključiti da problem za Piculu nije nikakav „srpski svijet“, već sve što je srpsko kada izađe iz okvira koji mu je unapred namenjen.