Produžeci „nerešenog" duela Minića i Stanivukovića

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka

Ba­nja­lu­ka – Ne­re­šen du­el gra­do­na­čel­ni­ka Ba­nja­lu­ke Dra­ška Sta­ni­vu­ko­vi­ća i pre­mi­je­ra Srp­ske Sa­ve Mi­ni­ća na­sta­vljen je i na­kon ga­še­nja ka­me­ra u Ku­ći Mi­la­no­vi­ća, u svo­je­vr­snim „pro­du­že­ci­ma”, u ko­je se uklju­čio i pred­sed­nik SNSD-a Mi­lo­rad Do­dik. Ton, me­đu­tim, ni­je me­njan. Reč­nik lič­nih dis­kre­di­ta­ci­ja, ko­ji je obe­le­žio sa­mu di­rekt­nu de­ba­tu, ne­u­o­bi­ča­je­nu, ali, či­ni se, pre­ko­po­treb­nu za ov­da­šnju po­li­tič­ku sce­nu – na­sta­vio je da do­mi­ni­ra i u da­ni­ma po­sle nje. Ve­ći­na ana­li­ti­ča­ra du­el či­ta kao uvod u ok­to­bar­ske iz­bo­re i ra­no po­zi­ci­o­ni­ra­nje ak­te­ra, od­no­sno is­pi­ti­va­nje ko bi mo­gao bi­ti naj­pri­hva­tlji­vi­ji kan­di­dat za pred­sed­ni­ka Re­pu­bli­ke Srp­ske.

Sta­ni­vu­ko­vić je iz­no­sio kri­ti­ke na ra­čun pre­mi­je­ra zbog ne­po­sto­ja­nja rob­nih re­zer­vi, mla­ke re­ak­ci­je na po­sku­plje­nja, po­seb­no go­ri­va, kao i, ka­ko je na­vo­dio, pod­re­đi­va­nja dr­ža­ve in­te­re­si­ma po­je­di­na­ca, dok je Mi­nić uz­vra­ćao tvrd­nja­ma o ni­zu ne­is­pu­nje­nih obe­ća­nja gra­do­na­čel­ni­ka na ni­vou Ba­nja­lu­ke, za ko­ju ka­že da je od ure­đe­nog gra­da po­sta­la si­no­nim za za­pu­šte­nu sre­di­nu. Gra­do­na­čel­nik je na to od­go­va­rao da je reč o po­sle­di­ci sa­bo­ta­že re­pu­blič­ke vla­sti i SNSD-a, da bi od pre­mi­je­ra do­bio po­ru­ku da vo­đe­nje Re­pu­bli­ke ni­je sli­kov­ni­ca, već ozbi­ljan po­sao ko­ji se ne re­ša­va per­for­man­si­ma.

Na­knad­no se ogla­sio i Do­dik, oce­niv­ši da je Mi­nić čo­vek na ko­ga u stran­ci ra­ču­na­ju u bu­duć­no­sti, dok je za Sta­ni­vu­ko­vi­ća re­kao da že­li kan­di­da­tu­ru na pred­sto­je­ćim iz­bo­ri­ma „jer be­ži iz gra­da u ko­jem je sve upro­pa­stio i ko­ji sa­da du­gu­je 56 mi­li­o­na KM”. Do­dik je gra­do­na­čel­ni­ka opi­sao kao „naj­bo­ljeg pro­tiv­kan­di­da­ta”, uz po­ru­ku da će SNSD ima­ti „po­bed­nič­ke pred­lo­ge”. Na­kon du­e­la, Do­dik je Sta­ni­vu­ko­vi­ća na­zvao „po­ze­rom i pa­ra­de­rom”, da bi po­tom iz­neo tvrd­nje ka­ko se u kan­di­da­tu­re me­ša­ju bri­tan­ska i ne­mač­ka am­ba­sa­da, ko­je, ka­ko na­vo­di, fa­vo­ri­zu­ju Sta­ni­vu­ko­vi­ća i te­ra­ju opo­zi­ci­o­na­ra Ne­boj­šu Vu­ka­no­vi­ća da to pri­hva­ti. Sam Vu­ka­no­vić je pak u no­ći du­e­la imao du­ho­vit ko­men­tar, re­kav­ši ka­ko je nad­me­ta­nje iz­me­đu Mi­ni­ća i Sta­ni­vu­ko­vi­ća u stva­ri bi­lo tak­mi­če­nje ko je bo­lji kan­di­dat SNSD-a. U pro­du­že­ci­ma po­le­mi­ke, Sta­ni­vu­ko­vić je uz­vra­tio tvrd­njom da je Mi­nić „kao kan­di­dat za­vr­šio”, po­zi­va­ju­ći li­de­ra SNSD-a da ka­že ko­ga će sle­de­ćeg no­mi­no­va­ti. Sam du­el, ko­ji je po op­štim oce­na­ma obe­le­ži­la re­ci­kla­ža uglav­nom po­zna­tih te­ma, pro­te­kao je u nad­me­ta­nju ko će pre iz­li­sta­ti pro­ble­me na grad­skom ili re­pu­blič­kom ni­vou. Ipak, naj­vi­še vre­me­na po­tro­še­no je na po­ku­ša­je lič­ne dis­kre­di­ta­ci­je.

Na pi­ta­nje da li je reč o uvod u pred­sed­nič­ku kam­pa­nju, Mi­nić je po­ru­čio da kod Sta­ni­vu­ko­vi­ća pre­o­vla­da­va „žar­ka že­lja za re­flek­to­ri­ma”, ali da se od to­ga ne ži­vi, uz tvrd­nju da on sam ni­je kan­di­dat ni za jed­nu funk­ci­ju. Sta­ni­vu­ko­vić je, s dru­ge stra­ne, osta­vio pro­stor za do­go­vor unu­tar opo­zi­ci­je, is­ti­ču­ći da je ključ­no „po­be­di­ti SNSD i na­pra­vi­ti si­stem”.

U jav­no­sti je du­el pre pro­či­tan kao nad­me­ta­nje u to­me ko će osta­vi­ti ja­či uti­sak, ne­go kao su­če­lja­va­nje ar­gu­me­na­ta. Kon­kret­ni od­go­vo­ri osta­li su iz­me­đu lič­nih pro­ziv­ki i re­pli­ka, a u ana­li­za­ma se na­gla­ša­va da je du­go na­ja­vlji­va­na de­ba­ta, na ko­ju je gra­do­na­čel­nik pri­stao u po­sled­njem tre­nut­ku, osta­vi­la uti­sak ne­do­re­če­no­sti i kon­cep­cij­ske ne­do­sled­no­sti. Ak­te­ri su vi­še go­vo­ri­li je­dan o dru­gom ne­go je­dan s dru­gim, što se de­li­mič­no pri­pi­su­je i or­ga­ni­za­ci­o­nim pro­pu­sti­ma. Iz­o­sta­la je ja­sna li­ni­ja ko­ja bi raz­go­vor dr­ža­la u okvi­ri­ma te­me, pa je ume­sto de­ba­te do­mi­ni­rao uti­sak kon­fu­zi­je i im­pro­vi­za­ci­je. Naj­ši­ri uti­sak ko­ji se pro­vla­či kroz re­ak­ci­je je­ste da je ova­kav for­mat vi­še ogo­lio sta­nje jav­nog pro­sto­ra ne­go što ga je una­pre­dio, po­ka­zu­ju­ći ko­li­ko je pro­stor za smi­slen di­ja­log su­žen, a kul­tu­ra ras­pra­ve po­ti­snu­ta.

Gra­do­na­čel­nik je in­si­sti­rao na per­so­na­li­za­ci­ji vla­sti, po­ten­ci­ra­ju­ći „ku­mov­ske i stra­nač­ke ve­ze pre­mi­je­ra”, dok je svo­ju po­zi­ci­ju gra­dio na iz­bor­nom le­gi­ti­mi­te­tu i bro­ju osvo­je­nih gla­so­va. S dru­ge stra­ne, pre­mi­jer je te­ži­šte pre­ba­ci­vao na lič­ni kre­di­bi­li­tet pro­tiv­ni­ka, otva­ra­ju­ći pi­ta­nja nje­go­vog na­či­na ži­vo­ta, jav­nih na­stu­pa i po­li­tič­kog sti­la, ko­je je če­sto opi­si­vao kao ne­do­stoj­nu „bor­bu za laj­ko­ve”. „Čo­vek ko­ji ni­je u sta­nju da na lo­kal­nom ni­vou po­ve­ća pla­te za 200 vas­pi­ta­ča, ili oči­sti uli­ce, pre­ten­du­je na po­zi­ci­ju pred­sed­ni­ka”, uz­vra­ća Mi­nić.

U tom kon­tek­stu, je­dan od upe­ča­tlji­vi­jih mo­me­na­ta bio je po­ku­šaj pro­ve­re po­zna­va­nja bro­ja čla­no­va Usta­va RS, ka­da je Sta­ni­vu­ko­vić ta­kvo Mi­ni­će­vo pi­ta­nje opi­sao kao „pi­ta­nje za kviz”. Iako ni­ko ni­je oče­ki­vao pri­bli­ža­va­nje sta­vo­va, uče­sni­ci de­ba­te sa dva raz­li­či­ta ni­voa vla­sti za­si­pa­li su je­dan dru­gog op­tu­žba­ma, bez po­nu­de re­še­nja, da bi na kra­ju obo­ji­ca pro­gla­si­la po­be­du.