Tokio doliva ulje na vatru u odnosima sa Moskvom

Osam decenija nakon kapitulacije u Drugom svetskom ratu, Japan se ponovo pojavljuje kao značajan vojno-politički faktor, što u Moskvi izaziva sve izraženiju zabrinutost. Pomoćnik predsednika Rusije Nikolaj Patrušev ocenio je da Tokio napušta posleratna ograničenja i ubrzano gradi kapacitete koji, kako tvrdi, imaju i ofanzivni karakter.

Kao jedan od ključnih pokazatelja te transformacije, Patrušev je naveo odluku japanskog Ministarstva odbrane da formira posebnu jedinicu zaduženu za uvođenje bespilotnih sistema i tehnologija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u pomorske snage. U Moskvi se ovakav potez tumači kao deo šireg procesa militarizacije koji, prema ruskom stanovištu, može da ugrozi bezbednost čitavog Azijsko-pacifičkog regiona.

Dodatne tenzije izazvao je i diplomatski spor nakon što je rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo japanskog ambasadora Akiru Mutu zbog informacija o investicionom dogovoru japanske kompanije Terra Drone sa ukrajinskim proizvođačem borbenih dronova. Ruski zvaničnici su ovaj potez ocenili kao otvoreno neprijateljski, uz tvrdnju da doprinosi napadima na rusku teritoriju.

Portparolka ruske diplomatije Marija Zaharova upozorila je da se Japan, podržavajući vlasti u Kijevu, sve dublje uvlači u ukrajinski sukob, što dodatno urušava već narušene odnose dve zemlje. Ona je naglasila da bi, iz ruske perspektive, oružje i infrastruktura povezani sa takvim aktivnostima mogli biti tretirani kao legitimni vojni ciljevi.

Sličan ton koristio je i zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, koji je nagovestio da spiskovi objekata povezanih sa proizvodnjom dronova u Evropi mogu biti posmatrani kao potencijalne mete. U Moskvi se, kako se može zaključiti iz ovih poruka, rastuća saradnja između japanskih i ukrajinskih struktura posmatra kao deo šireg geopolitičkog pritiska.

Patrušev je takve aktivnosti opisao kao kršenje posleratnih obaveza Japana, uključujući i principe utvrđene nakon 1945. godine, uz ocenu da su u suprotnosti i sa japanskim ustavom koji ograničava vojne kapacitete zemlje.

Ipak, u ekspertskim krugovima postoje i umerenija tumačenja. Istoričar Jevgenij Osmanov smatra da je malo verovatno da bi Japan u sadašnjim okolnostima ušao u direktan vojni sukob sa Rusijom ili dozvolio da se sa njegove teritorije izvode napadi bespilotnim letelicama. Prema njegovoj oceni, Tokio nije spreman na korake koji bi trajno ugrozili odnose sa Moskvom.

Osmanov ukazuje i na snažnu ekonomsku međuzavisnost, pre svega u oblasti energetike, gde Japan ostaje delimično oslonjen na ruske resurse. Upravo ta činjenica, uz interese japanskih poslovnih krugova, predstavlja važan faktor koji ograničava mogućnost da odnosi dve zemlje budu potpuno prekinuti.

Iako postoji mogućnost da japanske kompanije učestvuju u razvoju ili finansiranju bespilotnih sistema za ukrajinske snage, analitičari ukazuju da Tokio nastoji da zadrži određenu ravnotežu, izbegavajući direktnu konfrontaciju. Aktuelna dešavanja više se tumače kao deo širih geopolitičkih nadmetanja, nego kao neposredna najava otvaranja novog fronta.