Da li dolazak Mađara znači i promenu mađarskog sistema

Budimpešta – Politički preokret u Mađarskoj nakon ubedljive izborne pobede Petera Mađara i njegove stranke Tisa na parlamentarnim izborima otvorio je prostor za duboke institucionalne i ekonomske promene, ali analitičari ukazuju da sama smena vlasti ne znači automatski i transformaciju čitavog sistema. Nakon dugogodišnje vladavine Viktora Orbana, nova administracija ulazi u izazovnu fazu u kojoj je potrebno pažljivo oblikovati reformske procese uz očuvanje institucionalne stabilnosti.

Izborni rezultat daje Mađaru snažan politički kapacitet, uključujući i dvotrećinsku većinu u parlamentu, što mu omogućava da pokrene izmene u ključnim oblastima – od izbornog zakonodavstva do pravosuđa i medijskog okvira. Prema ocenama izvora iz Evropske komisije, takav mandat predstavlja „značajnu priliku za unapređenje institucionalnog okvira u skladu sa evropskim standardima”, ali i zahteva postepen i dobro koordinisan pristup.

U diplomatskim krugovima u Briselu, na koje se pozivaju pojedini mađarski mediji, ističe se da Evropska unija treba da deluje promišljeno, kako bi istovremeno podržala reforme i očuvala kredibilitet svojih mehanizama. Kao jedan od modela pominje se iskustvo Poljske i povratak Donalda Tuska na vlast, gde je dinamika odnosa sa evropskim institucijama pokazala značaj pažljivog tempiranja odluka.

Posebno mesto u celokupnom procesu imaju evropski fondovi, koji predstavljaju važan ekonomski resurs za Mađarsku. Reč je o više milijardi evra, uključujući i sredstva iz mehanizma za oporavak nakon pandemije, čija vrednost dostiže značajan udeo u nacionalnom BDP-u. Da bi ta sredstva postala dostupna, potrebno je ispuniti određene uslove u oblasti javnih finansija, transparentnosti i funkcionisanja institucija.

Prema dostupnim podacima, Mađarska ima ograničen vremenski okvir da realizuje ključne obaveze, uključujući i niz prioritetnih koraka koji se odnose na javne nabavke, kontrolu trošenja sredstava i nezavisnost pravosudnih organa.

„Rokovi su ambiciozni, ali ostvarivi uz dobru organizaciju. U tom kontekstu, sve više podrške dobija model postepenog oslobađanja finansijskih sredstava, u skladu sa postignutim rezultatima. Takav pristup omogućio bi da se reforme prate u realnom vremenu, dok bi finansijska podrška služila kao podsticaj za njihovu implementaciju”, kaže za „Politiku” ekonomista Šandor Turai i napominje da u Evropskoj narodnoj partiji smatraju da bi ovakav mehanizam mogao doprineti stabilnosti procesa i jačanju poverenja između institucija.

Planira se, kaže on, i izrada sveobuhvatnog akcionog plana koji bi definisao konkretne korake, rokove i indikatore uspeha. Taj dokument bi bio rezultat saradnje mađarskih vlasti i evropskih institucija, uz podršku država članica. Poseban akcenat stavlja se na inicijative koje jačaju transparentnost i institucionalnu efikasnost, uključujući i saradnju sa evropskim telima zaduženim za kontrolu trošenja sredstava.

Istovremeno, nova vlada usmerava pažnju na ekonomske prioritete koji mogu doneti vidljive rezultate u kratkom i srednjem roku. Prema procenama Evropske investicione banke, investicije u infrastrukturu, energetiku i digitalizaciju imaju potencijal da značajno unaprede konkurentnost privrede. Planirani projekti obuhvataju modernizaciju saobraćajne mreže, razvoj obnovljivih izvora energije i unapređenje javnih usluga kroz digitalne tehnologije.

Pored ekonomskih mera, značajnu ulogu ima i diplomatska aktivnost. Održavanje stabilnih odnosa sa partnerima unutar Evropske unije, ali i onih izvan nje, smatra se ključnim faktorom za uspeh reformi, imajući u vidu da predvidivost politika i kontinuitet u međunarodnim odnosima doprinose jačanju poverenja investitora i institucija.

Analitičari posebno ističu značaj unutrašnjeg dijaloga i uključivanja različitih društvenih aktera u raspravu o najvažnijim pitanjima zemlje. Na državnom Univerzitetu ELTE ističu da saradnja između državnih institucija, akademske zajednice, privrede i civilnog društva može doprineti kreiranju održivih i efikasnih rešenja jer je, kako ističu, „široki konsenzus osnova za dugoročnu stabilnost”.

Ipak, proces reformi odvijaće se u složenom institucionalnom okruženju, gde će biti potrebno uskladiti različite nivoe vlasti i postojeće mehanizme. Zbog toga se razmatra i uvođenje dodatnih instrumenata za praćenje napretka, koji bi uključivali redovne izveštaje i procene, kao i mogućnost prilagođavanja mera u skladu sa realnim okolnostima, navode pojedini evropski zvaničnici.

Reč je o procesu koji zahteva vreme, koordinaciju i doslednost, napominju u Briselu i podsećaju da je „institucionalni razvoj postepen proces koji se gradi kroz konkretne rezultate”.