Životne lekcije srpskih prozaista

Izabrane su najlepše rečenice srpske prozne književnosti, a predloga je bilo toliko da je ovogodišnji „Mart mesec srpskog jezika” otvoren, objavljivanjem ovog konkursa, zagazio u april da bi se završio proglašenjem pobednika. Zasuta neočekivanim interesovanjem koje su osnovci i srednjoškolci iskazali stotinama prijava i obrazloženja poslatim na konkurs, petočlana komisija Društva za srpski jezik i književnost Srbije, organizatora manifestacije srpskom jeziku u čast, nije stigla ranije da razdvoji i rangira najlepše od najlepših rečenica istrgnutih u nezaborav iz pera srpskih prozaista.

Profesori Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, članovi žirija, iznenađeni odzivom učenika na postavljen, ali ne naročito promovisan zadatak (da rečenicu iz dela srpskih prozaista, koja im se toliko svidela da su poželeli da je podvuku i zauvek zapamte, pošalju na konkurs uz kratak opis zbog čega su baš tu rečenicu odabrali), naposletku, umesto jednog predloga, odlučili su da nagrade tri.

Prvu nagradu zavredeo je: „Ima seoba. Smrti nema” – citat koji je iz „Seoba” Miloša Crnjanskog izdvojio i na konkurs poslao Darko Miladinović, učenik drugog razreda jedine Srednje škole u Varvarinu.

– Izabrao sam ovu rečenicu jer ona predstavlja vrhunac srpskog modernizma i sažima čitavu našu istoriju i ljudsku sudbinu u samo četiri reči. U svetu gde se sve menja, gde su seobe naša neminovnost, Crnjanski nam nudi neverovatnu utehu, da kretanje nije gubljenje, već trajanje. Ova misao me fascinira jer smrt ne posmatra kao kraj, već kao ništavilo koje gubi bitku pred neuništivom energijom života i nade. Ona je za mene simbol pobede duha nad prolaznošću i podsetnik da ono što je vredno u nama nikada zapravo ne prestaje da postoji, već samo menja svoj oblik kroz vreme – obrazložio je Darko i pobedio, ostavivši žiri bez teksta.

Druga najlepša rečenica kaže „Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa” (Mihajlo Pupin, „Sa pašnjaka do naučenjaka”), a na konkurs ju je poslao Mihajlo Đurđić, đak sedmog razreda OŠ „Branko Radičević”, Gabrovac, Niš.

– Ova Pupinova misao nam govori kolika je važnost znanja. Rađamo se jednaki, a svojom upornošću i trudom svako od nas pravi svoj put. Ničiji put nije isti. Pred nekima je lakši, a pred nekima teži. To nikako ne znači da osobe čiji je put teži ne mogu postati poznati naučnici. Znanje ne bira ljude. Ono se pokaže svima koji krenu da ga traže. A granice ne postoje. Tragajmo za znanjem, da dosegnemo večnost – razjasnio je imenjak velikog naučnika.

Treću nagradu osvojila je Sara Penezić, učenica drugog razreda Mašinsko-elektrotehničke škole u Priboju, koja je kao najlepšu rečenicu proze srpskih književnika istakla: „Nije čovjek ono što misli, već ono što čini”, iz romana „Derviš i smrt” Meše Selimovića.

– Ova rečenica mi se dopada jer nas podseća da se prava vrednost čoveka ne vidi u njegovim rečima, već u njegovim delima. Danas ljudi često govore o dobroti, poštenju i prijateljstvu, ali se tek kroz postupke vidi ko zaista živi u skladu sa tim vrednostima. Ova misao me uči da nije važno samo šta kažemo ili obećamo, već šta stvarno uradimo za druge. Zato mislim da je ova rečenica važna i za mene i za sve ljude, jer nas podseća da budemo bolji kroz svoja dela – predočila je Sara.

Članovima komisije Društva za srpski jezik i književnost Srbije, eminentnim srbistima, univerzitetskim profesorima, poveren zadatak da izaberu pobednike konkursa za najlepšu rečenicu u srpskoj proznoj književnosti, priznaju nije bio lak.

– Žiri je imao mnogo posla. Predlozi učenika osnovnih i srednjih škola stizali su iz svih krajeva Srbije iz većih gradova i manjih mesta. Stiglo ih je ukupno 675. Apsolutno najviše je stiglo Andrićevih rečenica. Najčešće su navođene rečenice Ive Andrića iz romana „Na Drini ćuprija”, ali i drugih dela: „Aska i vuk”, „Prokleta avlija”, „Znakovi pored puta”, „Mostovi”, „Deca”, „Jelena, žena koje nema”. Takođe, od primera iz srpske proze najčešće navođeni pisci i dela su Meša Selimović – „Derviš i smrt”, ali i „Tvrđava”, Danilo Kiš – „Rani jadi”, ali i „Enciklopedija mrtvih”, „Noć i magla”, „Grobnica za Borisa Davidoviča”, Miloš Crnjanski – „Seobe”, ali i „Kod Hiperborejaca”, „Ljubav u Toskani”, Igor Kolarov – „Agi i Ema”, Branko Ćopić – „Orlovi rano lete”, „Bašta sljezove boje”. Tu su i Jasminka Petrović – „O dugmetu i sreći”, ali i „Leto kada sam naučila da letim”, „Hoću kući”, „Mene je teško ne voleti”, Branislav Nušić – „Hajduci”, „Autobiografija”, Dobrica Ćosić – „Koreni”, Laza Lazarević – „Sve će to narod pozlatiti”, „Prvi put s ocem na jutrenje”, „Vetar”. Zatim Mihailo Pupin – „Sa pašnjaka do naučenjaka”, David Albahari – „Mamac”, Dositej Obradović – „Život i priključenija”, Sava Nemanjić – „Žitije Svetog Simeona”, Dragoslav Mihailović – „Kad su cvetale tikve”, „Petrijin venac”. Pojedinačno su navođeni i: Milutin Milanković, Veljko Petrović, Isidora Sekulić, Uroš Petrović, Petar Kočić, Matija Bećković, Rastko Petrović, Aleksandar Tišma, Mihailo Lalić, Dejan Aleksić, Bora Stanković, Vesna Aleksić, Gradimir Stojković i drugi – ukazala je za „Politiku” prof. dr Vesna Lompar, član žirija.

Kaže da su svi predlozi bili interesantni, da je bilo veoma teško odabrati najbolje među divnim citatima, uzimajući u obzir i obrazloženje predložene rečenice. Jedan od kriterijuma je, napominje, bio i taj da to budu kraće sentence, da nose veliku poruku u malo reči koje su pamtljive.

U uži izbor, otkriva profesorka Lompar za naš list, ušle su i Andrićeve rečenice „Život je neshvatljivo čudo, jer se neprestano troši i osipa, a ipak traje i stoji čvrsto kao na Drini ćuprija”, „Zaborav sve leči, a pesma je najlepši način zaborava, jer u pesmi čovek dotakne samo ono što voli”, „Sve su Drine ovog svijeta krive, nikada se one neće moći ni potpuno ispraviti, ali nikada ne smijemo prestati da ih ispravljamo” („Na Drini ćuprija”), ali i „Budemo i prođemo, a ne saznamo šta smo sve mogli biti i učiniti” („Aska i vuk”). I Ćopićeve „Nije važno koliko si mali, ako imaš hrabro srce” i „Detinjstvo je najlepše doba života, jer tada čovek ima krila” („Orlovi rano lete”). U toj konkurenciji bile su i „Detinjstvo je kao stara fotografija. Što više bledi to je lepša” (D. Kiš, „Rani jadi”), „Tad su cvetale tikve, a mi smo verovali da će sve trajati zauvek.” (D. Mihailović, „Kad su cvetale tikve”). Takmaci iz Selimovićevog romana „Derviš i smrt” bile su i rečenice „Lijepa riječ je kao lijepo stablo, korijen mu je duboko u zemlji, a grane se pod nebo uzdižu” i „Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog”. Tu se našla i pouka da „Psi mogu da nauče ljude kako da budu bolji ljudi mnogo bolje nego što ljudi mogu da nauče pse da budu bolji psi” (U. Petrović, „Priča o Jangu”), kao i poruka „Jedina umetnost u životu je da se nauči da je život divan i beskrajan, i da nikakvi brojevi ne mogu da ga smanje” (I. Kolarov, „Agi i Ema”).

Među predloženim rečenicama na konkurs su pristigli i primeri koji nisu iz srpske proze, što se izričito tražilo, kao i primeri iz poezije, pa ti predlozi nisu uzimani u obzir, ali jesu okupirali pažnju žirija.

– Od primera koji nisu bili iz srpske proze, ubedljivo najviše puta predložena je rečenica iz „Malog Princa” Antoana de Sent Egziperija: „Čovek samo srcem dobro vidi. Ono bitno je očima nevidljivo.” Najčešće navođeni strani pisci i dela bili su i Anđela Naneti – „Moj deka je bio trešnja”, Tolstoj „Ana Karenjina”, Dostojevski – „Bele noći”, ali i Ivan Cankar – „Desetica”. Učenici su pojedinačno navodili i druge poznate pisce, kao što su Kafka, Kami, Čehov, Žil Vern, Luis Kerol, Orvel, Oskar Vajld, Tolkin, ali i one manje poznate, savremene autore, kao što su, na primer: Met Hejg, Zakerija Tamir, Dastin Tao, Elena Kedros, Lezlija Njuman, Dženifer Bel i drugi – pojasnila je prof. Lompar.

Đaci nisu odustali od čitanja

Da li neočekivani rezultati ovog konkursa, na koji su đaci slali i više nego što je traženo, može biti pokazatelj da deca ipak čitaju književnost više nego što se obično misli i da sa strane beleže rečenice koje žele da upamte za ceo život?

– Ko to može da zna? Ne mora samo da znači da deca čitaju. Jedan učenik osnovne škole, na primer, predložio je rečenicu „Beskrajni plavi krug i u njemu zvezda”, a onda u obrazloženju napisao da je to omiljena rečenica njegovog tate. Dakle, on nije konsultovao veštačku inteligenciju, ali neki možda jesu. Neke rečenice sigurno su čuli kod kuće. Ali želja da izaberu najlepšu rečenicu, da je pošalju, da učestvuju na ovom konkursu, da se potrude da napišu obrazloženje, sav taj trud pokazuje da đaci nisu odustali od čitanja – poentira prof. dr Vesna Lompar.