Bestežinski pokreti nestašnog Kupidona

Posle premijernog izvođenja baleta „Don Kihot” krajem januara ove godine u Narodnom pozorištu u Beogradu, nastalog prema istoimenom romanu Migela de Servantesa, na muziku Ludviga Minkusa i u koreografiji Hozea Karlosa Martineza, direktora Baleta Pariske opere, kritičarka „Politike” je među mladim premijernim solistima izdvojila Janu Zimonjić, u ulozi Kupidona.

„Tanane, graciozne figure, nije ni u jednom trenutku izgubila ’amorovu strelu’ s bezbroj ljupkih nijansi, eteričnih brzih, dinamičnih pokreta, koji je čine snoviđenjem”, navela je naša kritičarka Irena Krešić. Dok je Jana Zimonjić u razgovoru za naš list ovim povodom istakla svoje viđenje:

– Rola Kupidona je tehnički vrlo zahtevna, ali i veoma vesela i razigrana, što mi je posebno inspirativno. Potrebno je postići brzinu i preciznost, ali najveći izazov je da svaki pokret izgleda potpuno lagano i skoro bestežinski. Kupidon predstavlja mitsko biće i simbol ljubavi, tako da i sama igra ne sme da deluje zemaljski. Spremanje uloge zahteva svakodnevni rad i posvećenost. Trudila sam se da spojim lakoću pokreta sa karakterom koji je nežan, ali i energičan, čak pomalo i nestašan. Ovo iskustvo je dragoceno i uloga mi je prirasla srcu, možda baš zato što je to prva varijacija koju sam učila još u osnovnoj školi, a sada sam dobila priliku da u njoj nastupam na sceni Narodnog pozorišta. Raduje me ovako lep prijem publike i kritike, vrlo sam zahvalna na takvoj reakciji – to je velika motivacija za moj dalji rad, ali i potvrda da sam na dobrom putu.

Jana Zimonjić je školovanje započela u Beogradu u Školi igre „Ašhen Ataljanc”, a zatim nastavila u Baletskoj školi ,,Lujo Davičo”. Posle završetka osnovne i prvog razreda srednje baletske škole u našoj prestonici, dobila je priliku da obrazovanje nastavi na Baletskoj akademiji Bečke državne opere.

– To mi je donelo zaista dragoceno iskustvo! Pre svega susret sa internacionalnim okruženjem, rad u drugačijem sistemu i upoznavanje različitih pedagoških pristupa. Nije uvek bilo lako nositi se sa brojnim izazovima u novoj sredini i zbog toga sam beskrajno zahvalna svojoj porodici na bezuslovnoj podršci. Život u Beču znatno je doprineo mom sazrevanju i pružio mi nova iskustva i znanje. Srećna sam i zahvalna što sam odmah posle završetka školovanja dobila priliku da radim u Narodnom pozorištu u Beogradu, posebno jer je u današnje vreme konkurencija velika i teško je pronaći posao u profesionalnoj kompaniji! Bila sam uzbuđena što se posle četiri godine vraćam kući i započinjem karijeru u gradu u kojem sam rođena i u sredini koja mi je bliska – ističe naša sagovornica i dodaje:

– „Don Kihot” je za mene poseban balet. On je veoma energičan, radostan, pun španskog karaktera i igre. Učešće u njemu sam doživela kao veliko zadovoljstvo i čast, ali i izazov, jer zahteva i tehničku preciznost i scensku izražajnost. Posebno mi je značilo što sam imala priliku da igram u različitim ulogama u ovom baletu, kao i mogućnost da budem deo ansambla koji prenosi pozitivnu energiju publici.

Na pitanje kako bi volela da se dalje razvija njena karijera, Jana Zimonjić je za kraj odgovorila:

– Volela bih da odigram što više različitih uloga u našem repertoaru, kako bih stekla iskustvo na sceni i razvila svoju tehniku i karakter. Svaka baletska predstava je poseban izazov, jer zahteva drugačiji pristup i stil… Volela bih da nastavim da se razvijam kroz raznovrsne uloge, klasične i savremene i da uvek pomeram sopstvene granice. Cilj mi je da gradim stabilnu i dugoročnu karijeru, uz stalno usavršavanje i rad sa inspirativnim koreografima i umetnicima. Veoma se radujem novim prilikama i izazovima u budućnosti.