Moskva preti Zapadu, ali bez konkretnih akcija

U noći između 15. i 16. aprila rojevi ukrajinskih dronova obrušili su se na Tuapse, ruski grad grad na Crnom moru u Krasnjodarskom kraju. Meta je bilo tamošnja naftna rafinerija. Dronovi su uspeli da pogode jedan naftni rezervoar, koji je goreo celog narednog dana, ali i da oštete osam stambenih zgrada i 52 privatne kuće. Poginule su, nažalost, jedna žena i četrnaestogodišnja devojčica.

Želeći očigledno da po svaku cenu spreči Rusiju da zaradi milijarde od skoka cena nafte i delimične suspenzije američkih sankcija, uzrokovanih ratom sa Iranom, Ukrajina je pojačala napade na rusku energetsku infrastrukturu, luke i rafinerije nafte. Sa najintezivnijim udarima suočila se strateški važna luka Ust Lug u Lenjingradskoj oblasti, smeštena oko 70 kilometara od Sankt Peterburga. U poslednjih desetak dana marta napadana je gotovo svakodnevno, a iz satelita bili su vidljivi naftni terminali koji su danima goreli.

Dronovi na Ust Lug i brodogradište sa suprotne strane obale u Primorsku, po svoj prilici su doleteli preko teritorija Poljske, Letonije i Estonije. Ima i onih koji sumnjaju, imajući u vidu ubojitost i preciznost, da su lansirani sa teritorije same Estonije. Marija Zaharova upozorila je Baltičke zemlje da mogu snositi posledice ukoliko svoje vazdušni prostor otvore za napade ukrajinskim dronovima na rusku teritoriju, a bivši ministar odbrane i aktuelni sekretar Savet Bezbednosti Ruske Federacije Sergej Šojgu pretnje je proširio i na Finsku. Ipak, pretnje su za sada ostale samo na rečima. Ruski državni vrh nije suspendovao ni diplomatske odnose sa ovim zemljama, a kamoli primenio neke ozbiljnije političke mere, kao što to rade SAD, recimo mogli su da blokiraju glavnu estonsku luku Narva.

Stoga će u sferi verbalnog, po svoj prilici, ostati i saopštenje Ministarstva odbrane Ruske Federacije, u kome su objavljene adrese fabrika dronova i komponenti, navodeći da se „ove zemlje postepeno pretvaraju u stratešku pozadinu Ukrajine”. Na spisku ruskog ministarstva nalaze se po četiri lokacije za proizvodnju i sklapanje dronova i komponenti u Nemačkoj i Italiji, po dve lokacije u Velikoj Britaniji, Poljskoj, Češkoj i Turskoj i po jedna u Španiji, Danskoj, Letoniji, Litvaniji i Izraelu.

Rusi su posebno kivni na Britance, koje su optužili da Ukrajini u ovoj godini spremaju čak 120.000 izviđačkih, kamikaza i vodenih dronova. Velika Britanija je bila prva koja je Ukrajini isporučila krstareće rakete, „storm šedou” u proleće 2023, a nešto ranije i više jedinica oklopne tehnike i tenkove „čelindžer-2”. Britanski političari, počevši od Borisa Džonsona, često su prednjačili u svojoj antiruskoj retorici u odnosu na ostale partnere iz NATO pakta. Bivši ministar odbrane Ben Volas na prošlogodišnjoj konferenciji u Varšavi pozvao je zapadne saveznike da masovnom isporukom raketa pomognu Ukrajini da „udavi Krim“ i „život na poluostrvu učini nesnošljivim”. Međutim, sve ovo nije navelo Moskvu da preispita diplomatske odnose sa Londonom, niti da Volasa stave na spisak terorista i ekstremista, na kome su, za neuporedivo blažu retoriku, završili mnogi drugi. 

Verovatnoća da Rusija može raketama udariti po fabrikama dronova i komponenti, ne samo u Velikoj Britaniji, već i u bilo kojoj od targetiranih zemalja, ravna je nuli. Oni kojima je ovo saopštenje zvučalo kao najava trećeg svetskog rata, mogu da odahnu jer iza njega ne stoji nikakva realna odmazda i isplanirana akcija. Ipak, može da zabrine što je ruski vojni vrh ovako neozbiljnim i nespretnim saopštenjem prokrčio put za sprovođenje „operacije pod lažnom” zastavom. Ukoliko se sutra desi bilo kakav incident, eksplozija, diverzija, na nekom od 21 targetiranog objekta, biće nemoguće negirati da iza toga stoji Rusija.

Spisak zainteresovanih za „operaciju pod lažnom zastavom” je širok, počevši od političkog režima u Kijevu do pobede u ratu. Ukrajina definitivno ne može sama, a prihvatanje bilo kakvog realnog mirovnog plana koji neće ni približno ponuditi ono što je načelno bilo dogovoreno u martu 2022. u Istanbulu, predstavljaće politički kraj Vladimira Zelenskog. Režim u Kijevu nije jedini za koga je eskalacija rata sa Rusijom slamka spasa za opstanak na vlasti. U nekoliko zapadnoevropskih zemalja predsednici i vlade imaju rejting oko 20 odsto i u tim okolnostima na sledećim izborima očekuje ih katastrofalan poraz i izvestan kraj političke karijere. Dakle, više centara moglo bi da bude zainteresovano za „operaciju pod lažnom zastavom” u objektima koje je targetiralo rusko ministarstvo odbrane.

Ukoliko je Rusija zaista planirala da zakomplikuje snabdevanje Ukrajine dronovima i komponentama, neuporedivo snažniji efekat od ovog apsurdnog saopštenja sa adresama bilo bi nekoliko diverzija bez neposrednih dokaza da iza njih stoje ruske službe. S obzirom na to da će se posle ovoga na 21 objektu podići nivo obezbeđenja i zaštite, znatno su smanjene šanse da se ovakva akcija realizuje.

Konačno, apsurdno saopštenje Ministarstva odbrane Ruske Federacije, koga su mnogi kod nas na Balkanu shvatili kao pretnju trećim svetskim ratom, pucanj je u prazno koji sigurno neće okrznuti saveznike Ukrajine, ali koji kada „tane bude padalo” može da okrzne samu Rusiju.