Bugarska na političkoj prekretnici: Povratak generala i mogući zaokret ka Moskvi

Sofija – Nakon niza neuspešnih pokušaja da formira stabilnu vlast, Bugarska bi nakon poslednjih izbora za Narodnu skupštinu mogla iz korena da promeni svoj spoljnopolitički kurs. Prema ocenama političkih analitičara, a pre svega na osnovu izlaznih anketa koje Progresivnoj stranci bivšeg predsednika Rumena Radeva predviđaju nešto manje od 45 odsto glasova, ova zemlja je na pragu formiranja vlade koju bi Brisel mogao doživeti kao „novog neprijatelja” unutar Evropske unije.

Rumen Radev, general-major i bivši komandant vazduhoplovnih snaga, godinama je zauzimao ceremonijalnu funkciju predsednika, ali je vešto koristio česte padove vlada kako bi preuzeo kontrolu nad procesima i izgradio status najpopularnijeg političara u zemlji. Radev ostavlja utisak čoveka koji će doći i tiho sve srediti, što je očigledno rezonovalo kod birača umornih od nestabilnosti.

Ključ njegovog uspeha leži u oštroj kritici uvođenja evra i protivljenju vojnoj pomoći Kijevu. Radev ne krije svoje namere:

„Mi smo jedina država EU koja je i slovenska i istočnopravoslavna. Možemo postati veoma važna karika u celom mehanizmu za obnavljanje odnosa sa Rusijom”, izjavio je Radev, naglašavajući da su njegovoj zemlji neophodni rusko tržište i energenti.

Iako su dosadašnji favoriti Evropske komisije, poput bivšeg premijera Asena Vasiljeva, tvrdili da Radev ne može sam da formira vlast, izborni rezultati mu sada omogućavaju širok manevarski prostor. Analitičari predviđaju da bi Radev mogao da okupi koaliciju sa nacionalno-patriotskom strankom „Preporod”, koja važi za izrazito prorusku snagu, ili sa ideološki bliskim socijalistima.

Ovakav razvoj događaja pozicionira Radeva kao potencijalnog naslednika uloge koju je u EU donedavno imao mađarski premijer Viktor Orban, ulogu „problematičnog partnera” koji blokira zajedničke odluke Brisela kada su u suprotnosti sa nacionalnim interesima.

Od 2021. godine, Bugarska je prošla kroz čak osam izbornih ciklusa. Svaku prethodnu vlast činile su „krhke i rusofobične” koalicije, oslonjene ili na stranku Asena Vasiljeva ili na stranku GERB dugogodišnjeg premijera Bojka Borisova, koji su se smatrali glavnim osloncima Brisela u Sofiji.

Međutim, neuspeh ovih opcija da pruže stabilnost doveo je do prelivanja nezadovoljstva građana. Bavirin podseća na trenutak kada je narod grudvama snega zasuo članove vlade zbog politike prema Rusiji, što je bio jasan signal promene raspoloženja u javnosti.

Ako Radev uspe u svojim namerama, prvi korak njegovog kabineta biće odustajanje od obaveza prema Ukrajini, uz obrazloženje da siromašna bugarska ekonomija to jednostavno ne može da priušti. Za predsednicu EK Ursulu fon der Lajen, ovo bi mogao biti još jedan u nizu ozbiljnih izazova u trenutku kada se pukotine u jedinstvu Unije sve teže krpe.