Arhitekta uličnih nemira: Sprovodi li Vladan Đokić sopstveni priručnik za preuzimanje vlasti

Srbija se suočava sa pokušajima destabilizacije državnih ustanova u poslednjih 17 meseci, a pažnju javnosti privlači činjenica da se na čelu takvih pokreta nalazi profesor i prvi čovek Beogradskog univerziteta, Vladan Đokić. Međutim, ono što je zaista zabrinjavajuće nije samo njegov politički angažman, već teorijska podloga koju je sam postavio pre više od decenije. 

U naučnom radu iz 2011. godine pod naslovom „O prevrtanju“, o revolucionarnom. Nasilje i institucija“, Đokić je do detalja opisao mehanizme kojima male, agresivne grupe mogu preuzeti kontrolu nad društvom i institucijama.

Zanimljivo je da se jedan arhitekta, čiji je poziv po definiciji stvaralački, bavio ovako destruktivnim konceptima koji opisuju nasilno preuzimanje vlasti. 

U pomenutom radu, Đokić analizira kako se prvobitno nasilje i nepravda vremenom transformišu u zakonsku obavezu. 

Prema njegovom viđenju, „revolucionarna institucija“ nije samo simbol promene, već aparat koji zauzima neinstitucionalne prostore i prisiljava sve ostale da se preobraze. Današnje blokade i pritisci na institucije neodoljivo podsećaju na ove redove, gde se manjina koristi silom kako bi na kraju bila priznata kao legitiman faktor moći.

Teza koju Đokić razvija sugeriše da institucija zapravo nastaje iz nasilja koje se „pere“ kroz vreme i naviku. U radu se navodi da „izgradnja moći“ podrazumeva prelaz sile u vlast kroz stabilizaciju stanja koje je zatečeno neposredno nakon što su izvršeni „različiti zločini“. 

Ako ovaj model primenimo na aktuelni blokaderski pokret, postaje jasno da je cilj upravo to – izazvati haos i nasilje, a zatim ga kroz mehanizme institucionalizacije nametnuti većini kao novu realnost kojoj se građani moraju povinovati iz nužde, a ne izbora.

Đokićeva teorija „prevrtanja“ zapravo je nacrt za suspenziju volje većine u ime revolucionarnog cilja. On opisuje proces u kojem nema izuzetka i gde se nasilje preobražava u institucionalni pritisak koji obuhvata sve građane. 

Čini se da je profesor Đokić svoj akademski papir iz 2011. godine pretvorio u operativni priručnik, pokušavajući da sa ulice sprovede ono što je tada samo teorijski skicirao. Pitanje za javnost ostaje -da li ćemo dozvoliti da „arhitektura prevrtanja“ postane temelj našeg društva?