Počela nedelja imunizacije

Nedelja imunizacije je godišnji događaj koji je u Evropi počeo juče i čije obeležavanje traje do 25. aprila pod sloganom „Za svaku generaciju – vakcine deluju”. Cilj je povećanje obuhvata i izgradnje pozitivnih stavova prema neophodnosti imunizacije. Akcenat je na povećanju obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svake osobe od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa.

Slogan za 21. Nedelju imunizacije odabran je kako bi se promovisala svest o ulozi koju imunizacija ima u prevenciji bolesti i zaštiti života, sa naglaskom na neophodnost visokog obuhvata imunizacijom u svakoj zajednici, te da bi se sprečilo epidemijsko javljanje bolesti sada, ali i u budućnosti.

U saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” navedeno je da je imunizacija jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijativa, jer se njome preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama preventabilnih bolesti kao što su: dečja paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis Be, morbili, zaušci, rubeola, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice.

„Potrebno je širiti informacije o vakcinama i važnosti imunizacije i podsticati napore za unapređenje javnog zdravlja, stvaranjem i unapređenjem partnerstva i inicijativa sa profesionalcima i omladinskim organizacijama posvećenim promovisanju imunizacije. Održavanje kontinuiteta u sprovođenju nacionalnih programa imunizacije ima prioritet koji ni na koji način ne sme biti ugrožen”, naveo je „Batut”.

Procenjuje se da imunizacija sačuva četiri miliona života godišnje, a svake godine se registruju dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica, među kojima je najviše dece ispod pet godina. „Imunizacija je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečje paralize, a broj obolelih od malih boginja, rubeole, tuberkuloze, velikog kašlja, tetanusa i difterije je značajno opao”, saopštio je „Batut”.

Ističu da su vakcine već dugo jedan od najmoćnijih alata u javnom zdravlju. „Više od 200 godina vakcine štite generacije ljudi. Toliko su uspešne da su mnoge bolesti koje su nekada izazivale strah danas retke u mnogim delovima sveta. Vakcine su spasile više od 150 miliona života u poslednjih 50 godina, zato što su ljudi donosili odluku da zaštite sebe, svoju decu i druge. Vakcine su dokazano sredstvo prevencije teških bolesti, koje na bezbedan način svake godine štite stotine miliona ljudi”, ukazano je u saopštenju.

Takođe, vakcine se razvijaju kroz rigorozna naučna istraživanja, pažljivo se testiraju i kontinuirano prate u pogledu bezbednosti i efikasnosti. „Odluke porodica da vakcinišu svoju decu, zajedno sa posvećenošću zdravstvenih radnika da dođu do svakog deteta, doprinele su povećanju preživljavanja odojčadi za 40 odsto u poslednjih 50 godina i zaštitile desetine miliona dece od trajnih invaliditeta”, ukazali su iz Instituta.

Podsećaju da se u adolescenciji primaju revakcine za održavanje imuniteta, kao i da je moguće primiti i dodatne vakcine u odraslom dobu kada imunski sistem sa godinama prirodno slabi, što povećava rizik od teških infekcija. „Batut” je saopštio da „smo na polovini puta do ostvarenja ciljeva Evropske agende imunizacije 2030. i Globalne agende imunizacije 2030” i podseća na podatke za evropski region SZO iz 2025. godine, kada je registrovano 33.998 slučajeva morbila, što je za 75 odsto manje u odnosu na 2024. godinu.

U Srbiji se održava endemsko prisustvo morbila, a prema podacima „Batuta”, tokom 2025. godine na teritoriji naše zemlje registrovano je 210 slučajeva morbila. Kada je reč o drugim bolestima koje je moguće sprečiti vakcinacijom – u prošloj godini prijavljeno je i 18 slučajeva velikog kašlja.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, povodom Nedelje imunizacije, ukazao je na značaj vakcinacije i naveo podatke za 2025. godinu koji pokazuju da je na teritoriji Beograda prijavljena jedna epidemija morbila u Gradskoj opštini Obrenovac 5. septembra, zbog pet obolelih osoba, kao i da je ta epidemija odjavljena 10. oktobra, a iste godine na teritoriji glavnog grada registrovane su tri osobe obolele od velikog kašlja.

Nedelja imunizacije je inicijativa koja je koordinirana od strane Regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, u saradnji sa zemljama članicama i partnerima.

Ovu nedelju je inicirala SZO 2005. godine, a u njeno obeležavanje Srbija se uključila od početka.

Vakcinacija je spasila 154 miliona života širom sveta

Komesar EU za zdravlje i dobrobit životinja Oliver Varheji, regionalni direktor SZO za Evropu Hans Kluge i regionalna direktorka UNICEF-a za Evropu i Centralnu Aziju Ređina De Dominičis naveli su u zajedničkoj izjavi da se procenjuje da je od 1974. godine vakcinacija spasila 154 miliona života širom sveta. U Evropi, endemski poliomijelitis iskorenjen je 2002. godine, a male boginje i rubeole gotovo da su eliminisane, prenela je Beta. Od 2000. do 2024. godine, broj slučajeva rubeole je smanjen za više od 99 odsto, difterije za 90 odsto i zauški za 95 odsto. Mnoge države su proširile program imunizacije protiv drugih bolesti opasnih po život dece, uključujući meningitis, upalu pluća i rotavirus. U gotovo svim evropskim zemljama sprovodi se vakcinacija protiv humanog papiloma virusa (HPV) da bi se sprečio rak grlića materice i drugi oblici raka koje taj virus može da izazove. Ipak, stope imunizacije opadaju u nekim zemljama, dok raste broj zemalja sa velikim epidemijama bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom.