Vensov diplomatski desant na iransko „ne"

Svetska javnost sa neizvesnošću iščekuje sredu, 22. april, kada bi u Islamabadu trebalo da otpočne druga runda kritičnih pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Iako je Teheran do pre samo dva dana izražavao izrazit skepticizam, navodeći da nema „jasnih izgleda” za konstruktivan dijalog, poslednji signali ukazuju na to da bi diplomatija ipak mogla dobiti još jednu šansu u poslednjim sekundama pred isticanje primirja.

Američku delegaciju predvodiće potpredsednik SAD Dž. D. Vens, koji bi u pakistansku prestonicu trebalo da doputuje u utorak. U njegovoj pratnji nalaze se ključne figure Trampove administracije, specijalni izaslanik Stiv Vitkof i predsednikov zet Džared Kušner, što jasno ukazuje na težinu koju Vašington pridaje ovom susretu. Sa druge strane stola, iransku delegaciju bi trebalo da predvodi predsednik Medžlisa (parlamenta - prim.aut. Politika) Mohamed Bager Galibaf, pod uslovom da se ispune bezbednosni i politički preduslovi.

Međutim, put do dogovora popločan je dubokim nepoverenjem. Iranski predsednik Masud Pezeškijan upozorio je na „nekonstruktivne i kontradiktorne signale” iz Vašingtona, ocenivši ih kao pokušaj prisiljavanja Teherana na kapitulaciju. „Iranci se ne podvrgavaju sili”, poručio je Pezeškijan, dok je Galibaf bio još oštriji, ističući da je Teheran već „pripremio nove mape za bojno polje” ukoliko pregovori propadnu.

Predsednik Donald Tramp dodatno je zakomplikovao situaciju izjavama koje su izazvale zabunu u međunarodnim krugovima. Nakon što je prvobitno najavio da privremeno primirje ističe 21. aprila, Tramp je za „Blumberg” izjavio da produžava rok za još jedan dan, do srede uveče po vašingtonskom vremenu, kako bi omogućio susret u Islamabadu. Ipak, njegov ton ostaje krajnje rezolutan, nastavak bombardovanja je realna opcija ako se ne postigne dogovor koji bi trajno onemogućio Iran da nabavi nuklearno oružje.

„Niko me neće naterati da žurim sa lošim dogovorom. Imamo sve vreme koje nam je potrebno”, izjavio je Tramp, istovremeno naglašavajući da je dalje produženje prekida vatre „izuzetno malo verovatno”.

Dok diplomate pakuju kofere, situacija na terenu preti da eskalira u potpuni sukob. Strateški moreuz Ormuz ponovo je postao epicentar globalne nestabilnosti. Nakon što su SAD zaplenile kontejnerski brod pod iranskom zastavom, Teheran je odgovorio obnavljanjem blokade prolaza kroz koji protiče ključni deo svetske nafte.

Efekat na svetska tržišta bio je trenutan: cena sirove nafte marke „brent” skočila je na preko 95 dolara po barelu. Komercijalni saobraćaj je gotovo zaustavljen – u ponedeljak su kroz moreuz prošla samo tri tankera, što je dramatičan pad u odnosu na 18, koliko ih je zabeleženo samo dva dana ranije.

Domaćin pregovora, Pakistan, preduzeo je vanredne mere bezbednosti. Glavni grad je praktično paralisan, javni prevoz je obustavljen, a lokalne vlasti su obećale čak i prekid restrikcija električne energije, koje su postale svakodnevica zbog nestašice energenata izazvane upravo iransko-američkim sporom.

Stejt department je najavio da će se u četvrtak u Vašingtonu održati i druga runda ambasadorskih razgovora između Izraela i Libana. Iako je reč o zasebnom frontu, jasno je da su svi regionalni sukobi neraskidivo povezani sa ishodom predstojećeg sastanka Vensa i Galibafa.

Svet sa zebnjom čeka sredu. Ulog u Islamabadu nije samo regionalni mir, već i stabilnost globalne ekonomije koja počiva na krhkom balansu moći u Persijskom zalivu.