Učiti na „Eltimu"

Kako će izgledati ekonomska kriza u Srbiji?

Osim ukazivanja na slučajeve koji su se već dogodili u svetu i opštih teorijskih razmatranja, Srbija se do sada na dva primera drastično suočila sa posledicama globalne ekonomske krize. Prvi je bio stavljanje na „tihi hod” visokih peći u smederevskoj čeličani „Ju-Es stila” čime se pokazalo kako pad proizvodnje automobila i investicija u građevinarstvu utiču na smanjenje posla u industriji čelika. Drugi primer – zatvaranje prodavnica beogradske kompanije „Eltim” – mogao bi da odslikava prenošenje krize na niži potrošački nivo, na prodaju bele tehnike i kućne elektronike.

Vlade pojedinih zemalja već su uočile teškoće s kojima se suočavaju njihovi proizvođači bele tehnike, pa je tako slovenačka vlada ponudila kompaniji „Gorenje” finansijske olakšice za prodaju šporeta, veš-mašina, frižidera i drugih kućanskih aparata.

I do sada je bilo upozorenja da će se kriza sa svetskog tržišta, posle prodaje automobila, najpre osetiti na prodaji tehničke robe. To se dalo naslutiti pred Novu godinu kad su potrošači pokazali visoku dozu suzdržavanja u kupovini novih uređaja koji predstavljaju veći trošak.

Slučaj „Eltim” skoro da je slika i prilika svetske krize preslikane na domaći teren. Sve je tu – dan kad su ekspresno pražnjene prodavnice (da poverioci ne bi zaplenili robu), visoka zaduženost (1,7 milijardi dinara), predoziranost kreditima (nedopustiva upotreba skupih kratkoročnih kredita za isplatu zarada), blokada računa, nervozno reagovanje banaka (bilo je dovoljno da jedna pusti nalog za naplatu duga, pa da sistemom domina sve druge banke-poverioci traže naplatu i pristiglih i nepristiglih dugova), neizvesna sudbina radnih mesta...

Još nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili da je „Eltim” doživeo poslovni krah, ali neke činjenice sugerišu da je ta trgovačka kompanija „zakačila” virus svetske krize. I o tome svedoče bar tri vidljiva znaka – smanjena prodaja bele tehnike koju su građani kupovali na kredit, zatim visoka zaduženost kompanije neadekvatnim kreditima i nepoverenje banaka koje su po hitnom postupku krenule u naplatu i nepristiglih dugova već na prvi mig kraha „Eltima”. Vlasniku i menadžerima te trgovačke kompanije predstoje mukotrpni pregovori u kojima treba da ubede banke – poverioce da nastave da ih kreditiraju. Slučaj „Eltim” možda nije dobar primer, ali ima li mesta pitanju da li bi i kako država mogla da reaguje.

Nesumnjivo ključna reč u tim pregovorima, ali i za budućnost „Eltima” jeste – poverenje. Budu li ga banke imale, u „Eltimu” će se i dalje pazariti bela tehnika i televizori.

Bez obzira na epilog, slučaj „Eltim” mogao bi da posluži kao crvena lampica i drugim trgovcima čija struktura zajmova izaziva jezu bankara. Vreme je kad zbog nedostatka poverenja i prevelikog straha od kraha svako svakog drži ne „pod lupom” nego pod mikroskopom. I zato bi mali nervozan potez mogao da bude koban za bilo kog tržišnog igrača.