OHR je problem i smetnja za BiH

Banjaluka – Međunarodno pravo se urušava već duži niz godina, a u BiH je to posebno vidljivo kroz delovanje Kristijana Šmita i Saveta za sprovođenje mira (PIK), koji, rušeći Dejtonski mirovni sporazum, podrivaju ustavni sistem Republike Srpske, izjavio je predsednik Republike Srpske Siniša Karan nakon sastanka delegacija Srpske i Rusije, koju je predvodio zamenik ministra inostranih poslova Aleksandar Gruško.

„Dejtonski mirovni sporazum je akt međunarodnog prava, a ruši se posredstvom PIK-a, gde postoji neformalna moć pojedinih aktera koji smatraju da mogu da deluju mimo međunarodnog prava, kao i posredstvom Šmita i pojedinih domaćih institucija“, rekao je Karan.

On je dodao da je najočigledniji primer urušavanja međunarodnog prava razbijanje bivše Jugoslavije, ali i slučaj Srbije u vezi sa Kosovom i Metohijom, gde su, kako je naveo, dovedeni u pitanje suverenitet, teritorijalni integritet i politička nezavisnost. Karan je istakao da Republika Srpska ceni principijelan stav Rusije u podršci Dejtonskom sporazumu, naglašavajući da je Srpska posvećena politici mira, dijaloga i saradnje.

Aleksandar Gruško je izjavio da je za rusku delegaciju velika čast što je primljena od rukovodstva Republike Srpske, te da je nastavljen dijalog o širokom spektru bilateralnih i međunarodnih pitanja, pre svega u sferi bezbednosti na Balkanu. On je naglasio da se odnosi Srpske i Rusije zasnivaju na čvrstim temeljima podrške i uzajamnog poštovanja, što predstavlja orijentir u izgradnji zajedničkih prioriteta u okviru novog multilateralnog svetskog poretka.

Gruško je poručio da sankcije koje uvodi Zapad ne mogu uticati na odnose Rusije i Republike Srpske, te dodao da Moskva nastoji da pomogne u slučaju generala Ratka Mladića, iako su mogućnosti ograničene. Posebno je naglasio stav da OHR treba da bude ukinut, uz ocenu da je nedopustivo mešanje spolja u rad izbornih institucija uoči predstojećih izbora u BiH. „Rusija će nastaviti napore u podršci Dejtonskom sporazumu i snagama koje se zalažu za očuvanje njegovih principa“, rekao je Gruško, ističući da dejtonska arhitektura, zasnovana na ravnopravnosti tri konstitutivna naroda i dva entiteta, nema alternativu.

On je ocenio da je uloga Zapada destruktivna, posebno Berlina i Londona, koji, kako je naveo, nastoje da potkopaju decentralizovano uređenje BiH i umanje ustavna ovlašćenja Republike Srpske. „Cilj je uspostavljanje potpune kontrole nad BiH radi ostvarivanja sopstvenih interesa, što vodi daljoj destabilizaciji i ugrožavanju bezbednosti regiona“, upozorio je Gruško. On je podsetio da je zaobilazak Saveta bezbednosti UN prilikom dolaska Kristijana Šmita u BiH dodatno pogoršao situaciju, ocenjujući da su „eksperimenti sa spoljnim upravljanjem pokazali da ne donose ništa dobro“.

Predsednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je da su susreti sa ruskim zvaničnicima uvek razgovori, a ne ultimatumi, naglašavajući da Rusija pokazuje uvažavanje pozicije Republike Srpske. „Rusija brani Dejtonski sporazum kao osnovu postojanja BiH i nikada nas nije podsticala na jednostrane poteze suprotne tom sporazumu“, rekao je Dodik. On je ponovio da Republika Srpska neće podržati uvođenje sankcija Rusiji, kao ni članstvo u NATO savezu, ocenivši da Srpska razume da su potezi Ruske Federacije u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini opravdani. 

Delegacija Republike Srpske i delegacija Rusije posetile su srpsko-ruski Hram Preobraženja Gospodnjeg u Banjaluci. U delegaciji Republike Srpske bili su predsednik Srpske Siniša Karan, predsednik Vlade Srpske Savo Minić, predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić i lider SNSD-a Milorad Dodik.

U delegaciji Rusije, pored Gruška, bili su direktor Drugog evropskog departmenta Ministarstva inostranih poslova Jurij Pilipson i izvršni direktor Fondacije podrške hrišćanske kulture i naslijeđa Jegor Skopenko. Delegacije su dočekali sveštenici Eparhije banjalučke, koji su ih proveli kroz kompleks hrama u izgradnji i budućeg duhovnog centra.