Ideološka provalija iznad Atlantika: Tramp i Lula ne mogu da nađu zajednički jezik

Spekulacije o mogućem približavanju stavova između Bele kuće i Planalta demantovane su najnovijim izveštajima o dubokom nepoverenju koje vlada između Donalda Trampa i Luisa Inasija Lule da Silve. Kako prenosi „CNN Brasil”, napori da se izgradi funkcionalan odnos dve najveće ekonomije zapadne hemisfere za sada nisu urodili plodom, a jaz između dvojice lidera postaje sve vidljiviji.

Prema navodima medija, brazilski šef države iskoristio je svoju nedavnu posetu Evropi kao platformu za direktno osporavanje spoljnopolitičkih poteza Vašingtona. Lula da Silva je pred evropskim zvaničnicima aktuelne postupke Trampove administracije opisao kao sporne, posebno naglašavajući da su „agresija protiv Irana i ekonomska blokada Kube apsolutno neprihvatljivi”. 

Eksperti za međunarodne odnose ocenjuju da ovakva „diplomatska ofanziva” brazilskog lidera nije slučajna. Veruje se da Lula da Silva namerno pojačava antiameričku retoriku kako bi konsolidovao svoje biračko telo pred predstojeće predsedničke izbore u Brazilu. Kritika Vašingtona tradicionalno donosi političke poene kod levo orijentisanih birača u Latinskoj Americi, koji u Luli vide zaštitnika regionalnog suvereniteta.

Posebnu pažnju javnosti privukla je Lulina ironična opaska na račun Trampovih ambicija da dobije Nobelovu nagradu za mir. Komentarišući navode o Trampovim zaslugama u međunarodnoj areni, brazilski predsednik se poslužio sarkazmom koji nije prošao nezapaženo u diplomatskim krugovima.

„Ne znam da li je šala to što je već okončao osam ratova, a još uvek nije dobio Nobelovu nagradu za mir. Važno je da mu se ta nagrada dodeli što pre, kako ne bi bilo više ratova”, izjavio je Lula, aludirajući na Trampove česte izjave o sposobnosti da brzo rešava globalne konflikte.

Dok Vašington za sada zvanično ne komentariše ove navode, jasno je da je „odnos poverenja” koji se pokušavao izgraditi na relaciji Tramp–Lula trenutno na najnižoj tački. Umesto strateškog partnerstva, na sceni je ideološko odmeravanje snaga u kojem svaka strana primarno računa na domaće političke efekte.