Trka za vruću stolicu na Ist Riveru

Funkcija generalnog sekretara Ujedinjenih nacija odavno nosi reputaciju „najtežeg posla na svetu”. A u trenutku kada globalni poredak puca, sve više liči na najnezahvalniji, ili možda najbesmisleniji – pošto američki predsednik, prema sopstvenim rečima, ne pridaje mnogo značaja ni UN, ni međunarodnom pravu. Ipak, kako drugi mandat Antonija Guteresa ističe na kraju ove godine, u trku za vruću stolicu na Ist Riveru već su se uključili: Rafael Grosi, Mišel Bašele, Rebeka Grinspan i Maki Sal. Prvi čin nadmetanja već je u toku, a prema pisanju Rojtersa, Grosi i Bašeleova juče su prošli kroz trosatno ispitivanje pred državama članicama i predstavnicima civilnog društva, dok danas na red dolaze Grinspanova i Sal.

Iako su oni zasada jedini zvanično prijavljeni takmičari, očekuje se da se u narednim mesecima pridruže i drugi. Ali svi kandidati iz trenutnog kvarteta imaju dobru polaznu tačku da naslede Portugalca Guteresa. U UN decenijama se poštuje nepisano pravilo da se na mestu generalnog sekretara smenjuju predstavnici regiona kako bi se obezbedila geografska ravnoteža.

Rafael Grosi (65), karijerni diplomata iz Argentine, već šest godina je sveprisutan u medijima i izuzetno aktivni kao generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). On je svoj ugled podigao intenzivnom „šatl diplomatijom” tokom međunarodnih kriza. Njegov najjasniji uspeh bio je raspoređivanje malog tima IAEA u nuklearnoj elektrani „Zaporožje” u Ukrajini, koju kontrolišu ruske snage, nakon brojnih putovanja preko linije fronta tokom rata između Moskve i Kijeva. U ovoj trci nastoji da se predstavi kao čovek akcije, a mnogi diplomati ga vide kao favorita, nakon godina tokom kojih je uspevao da održi dobre odnose sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN – čija je podrška ključna za izbor na ovu funkciju.

„Ova iskustva su učvrstila moje duboko uverenje: čak i u vremenima podela, multilateralne institucije mogu ostvariti stvaran, pozitivan uticaj”, navodi se u Grosijevoj viziji za tu funkciju. Pozive da žena konačno bude izabrana za šefa UN naziva „veštačkom debatom”, tvrdeći da izbor treba da se zasniva na viziji, a ne na polu.

Za razliku od Grosija, koji je nastavio da obavlja funkciju u IAEA tokom kandidature, bivša potpredsednica Kostarike Rebeka Grinspan (70), koja trenutno vodi Konferenciju UN za trgovinu i razvoj, navela je da se do septembra povukla iz svojih dužnosti kako bi izbegla sukob interesa tokom kampanje. Rođena u porodici koja je izbegla iz Evrope nakon Drugog svetskog rata, kako ističe, svoj pogled na svet direktno povezuje sa nastankom UN i njihovom ulogom u međunarodnoj saradnji i sprečavanju sukoba. Ekonomistkinja po struci, Grinspanova sebe opisuje kao „zrelu liderku” koja bi kroz saradnju sa drugim akterima vodila agilnije UN, istovremeno braneći njihove ključne vrednosti.

Još jedna koja cilja da postane prva dama na čelu UN Mišel Bašele (74), dvostruka je predsednica Čilea i bivša visoka komesarka UN za ljudska prava, koja je od 2010. do 2013. godine bila i izvršna direktorka „UN Women”. Međutim, Čile je u martu povukao podršku njenoj kandidaturi nakon što je novi desničarski predsednik Hose Antonio Kast. Ona se takođe suočila i sa kritikama američkih konzervativaca. U aprilu je američki predstavnik pri UN, Majk Volc, praktično potkopao njenu kandidaturu, rekavši da deli zabrinutost jednog američkog senatora u vezi sa njenom podobnošću. Republikanski senator Pit Rikets optužio je Bašeleovu da je ublažila ton kao visoka komesarka UN za ljudska prava u izveštaju iz 2022. godine, time što nije označila postupke Kine prema ujgurskim muslimanima kao genocid, kao i da je promovisala abortus kao osnovno ljudsko pravo. Ipak, Bašeleova je najavila da će nastaviti kampanju uz podršku Brazila i Meksika.Nakon tri kandidata iz Latinske Amerike, Maki Sal, koji je bio predsednik Senegala 12 godina, ističe svoje iskustvo šefa države kao ključnu prednost za funkciju generalnog sekretara UN. Ovaj 64-godišnji geolog, sin prodavca kikirikija iz siromašnog dela zemlje, tokom mandata je realizovao velike infrastrukturne projekte i zalagao se za razvoj Afrike. Sal naglašava potrebu podrške zemljama u razvoju opterećenim dugovima i poziva na reformu Saveta bezbednosti UN, u skladu sa zahtevima država u razvoju za stalna mesta u tom najmoćnijem telu UN. 

„Više nego ikada ranije, obnovljeni multilateralizam ostaje najbolji način da se odgovori na izazove sveta u punoj transformaciji”, napisao je Sal na „Iksu”.

Ipak, ko god nasledi Guteresa, naslediće i organizaciju koja je sve češće svedok, a ne arbitar. Pre deceniju, Vuk Jeremić je tvrdio da je izgubio u finalu upravo zato što je zagovarao reforme unutar sistema UN, dok je Guteres nudio status kvo. Sada je taj izbor znatno sužen. U jeku geopolitičkih potresa, ulog je izuzetno visok ako UN želi ponovo da postane kompas koji je svetu potreban.

Ipak, složenost izbornog sistema za generalnog sekretara ostala je nepromenjena još od osnivanja organizacije na konferenciji u San Francisku, kada je usvojena Povelja UN. Iako se kandidat formalno preporučuje Generalnoj skupštini, presudnu reč ima Savet bezbednosti UN, a posebno njegovih pet stalnih članica. Kompromis koji proistekne iz pregovora između Kine, SAD i Rusije mogao bi lako odražavati čoveka ili zemlju koja je najmanji zajednički činilac između njih.