Pomirenje predsednika Trampa i Erdogana

Ankara i Vašington su se konačno našli na putu da premoste višegodišnje nesporazume oko mnogih pitanja koja opterećuju odnose dve vodeće NATO zemlje, pogotovo posle odluke vlade predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da kupi najmodernije ruske raketne sisteme. Turska se posle toga našla na udaru američkih sankcija i isključena je iz zajedničke proizvodnje i kupovine modernih američkih borbenih aviona F-35.
Povoljni zaokret u odnosima dve zemlje je bez diplomatskog uvijanja najavio američki ambasador u Turskoj Tom Barak na Diplomatskom forumu koji je upravo održan u Antaliji. 

„Verujem da ćete uskoro videti da će problem sa ruskim raketnim sistemima konačno biti rešen. To znači da će Turska ponovo biti uključena u zajedničku proizvodnju i kupovinu američkih najmodernijih borbenih aviona F-35”, rekao je ambasador Barak bez iznošenja drugih pojedinosti, preneo je njegove reči vladi bliski istanbulski „Sabah”.

Odnosi Turske i SAD našli su se na velikoj proveri 2019. godine, kada je Ankara isključena iz zajedničke NATO proizvodnje američkih aviona F-35, iako je pre toga bila uložila u taj projekat više od milijardu dolara, tvrde turski mediji. Pentagon je povukao taj potez nakon odbijanja Ankare da raskine ugovor sa Moskvom o kupovini ruskih raketnih sistema S-400. Posle toga Ankara je pretila da će kupiti i moderne ruske borbene avione Su-57, ali je to zasad izostalo.

„Turska je imala hitnu potrebu da ojača svoj vazdušni odbrambeni sistem. Mi smo to moderno naoružanje prethodno pokušali da nabavimo od naših saveznika (Amerike), ali nam oni nisu izašli u susret”, objasnili su u Vladi taj potez, posle koga su se odnosi Ankare i Vašingtona našli na velikom ispitu.

Turska je za 2,5 milijarde dolara kupila moderne ruske rakete S-400 koje su već instalirane u Anadoliji. U Pentagonu od prvog dana tvrde da će Rusi zahvaljujući tome sada moći iznutra da ugroze bezbednost saveznika NATO-a na inače veoma rovitom jugoistočnom krilu vojne alijanse i otpočetka traže da se Ankara oslobodi tog razornog naoružanja. Predsednik Erdogan je više puta odbacio zahtev Vašingtona da raskine ugovor s Moskvom. 

Posle izjave ambasadora Baraka u ovom trenutku nije jasna dalja sudbina raketnog sistema S-400, iako bi, prema nekim medijskim najavama, oni mogli da budu izmešteni u Siriju sa kojom Ankara ima posebne odnose posle dovođenja na vlast svog bliskog saveznika Ahmeda el Šare. Nezvanično se pominje i druga mogućnost: preprodaja S-400 nekim azijskim zemljama koje sada planiraju da ojačaju svoju protivvazdušnu odbranu.

Turska je posle nesporazuma sa Belom kućom više puta pokušavala da se uključi u program proizvodnje aviona F-35, ali blokada je i dalje na snazi. Prekinuta je i obuka njenih pilota. U Ankari se sada nadaju da će taj problem biti skinut sa dnevnog reda tokom drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa sa kojim Erdogan – za razliku od njegovog prethodnika Džozefa Bajdena – ima dobre odnose.

Prvi nagoveštaji o normalizaciji odnosa su mogli da se čuju i posle sastanka predsednika dve zemlje krajem septembra prošle godine u Vašingtonu. Erdogan je tada zatražio da Turska bude isključena iz sankcija kojima je blokirana prodaja američkih vojnih aviona Ankari. U Beloj kući su sada očigledno počeli da shvataju da više ne treba da izazivaju moćnog saveznika u situaciji kada su Iran i Bliski istok u plamenu, a ratu u Ukrajini se još ne vidi kraj.

„Bliski odnosi predsednika Trampa i Erdogana doveli su do smanjenja napetosti između dve zemlje. Nadamo se da će njihovi razgovori uskoro doneti proboj u poboljšanju odnosa. To će zadovoljiti planove bezbednosti obe zemlje”, izjavio je ambasador Tom Barak, koji je, kako tvrde istanbulski mediji, bliski saradnik predsednika Trampa. On je najavio da bi rešenje moglo da se pronađe „u roku od četiri do šest meseci”. Ankara je bliska odluci da se oslobodi ruskih raketnih sistema S-400, potvrdio je američki diplomata ali nije iznosio druge pojedinosti. „U poslednjih osamnaest meseci dve strane su u odnosima postigle više progresa nego u poslednjih petnaest godina. I to u više oblasti: u diplomatiji, oko vojnih pitanja, u trgovini. Odnosi Turske i Amerike sada su bolji nego ikada pre”, citiraju istanbulski mediji reči američkog ambasadora.

U Ankari su, međutim, još primetno uzdržani pogotovo što se ne može do kraja isključiti mogućnost da nepredvidivi predsednik Tramp preko noći promeni mišljenje o rešavanju tih problema, kao što to čini gotovo svakodnevno oko sukoba u Iranu i Persijskom zalivu, Ukrajini, kao i Gazi. Pogotovo što je „stradanje” tursko-američkih odnosa započelo upravo tokom njegovog prvog mandata u Beloj kući.