Bez radikala nema nove koalicije

Lideri partija koje su na izraelskim izborima stekle najviše poslanika, Kadima (28) i Likuda (27), krenuli su u žestoku kampanju pridobijanja partnera za sastavljanje koalicione vlade. Za to im je, s obzirom da Kneset ima 120 mesta, potrebna magična cifra od 61 poslanika.

I šef centrističke Kadime Cipi Livni i lider desničarskog Likuda Benjamin Netanijahu sastali su se juče sa Avigdorom Libermanom, vođom najradikalnije partije u izraelskom političkom spektru, „Izrael je naš dom”, koja je na iznenađenje mnogih izbila na treće mesto po osvojenih 15 mandata.

Netanijahu odavno računa na Libermanovu podršku, ne samo zbog toga što dele slične stavove kada se govori o suštinskim pitanjima nacionalne bezbednosti, podele Jerusalima i uspostavljanja mira sa Palestincima („bez bolnih ustupaka”) već i zato što je naglo popularnom imigrantu iz Moldavije u predizbornoj kampanji obećao „važno mesto” u budućem kabinetu.

Šta su njih dvojica juče razgovarala iz zatvorenih vrata nije poznato, kao što nema detalja ni o Libermanovom susretu sa Livnijevom, koja je takođe svesna da bez njegove podrške neće moći da sastavi vladu.

Bez obzira na tu gorku činjenicu, čelnica Kadime, koju predsednik Šimon Peres još nije pozvao da joj čestita, iako je osvojila najviše, 28 mandata, najavila je, da „neće da plati preteranu cenu” drugim partijama da bi joj se pridružile.

Možda u ovom času ona tako stvarno i misli, iako je svima jasno da će morati , na ovaj ili onaj način, da se osloni na podršku ortodoksnih, religioznih partija, uključujući, naravno i „Izrael je naš dom”.

Netanijahu, pak, čiji je Likud za jedan glas slabiji od Kadime, po svemu sudeći predložiće Livnijevoj da i ona uđe u njegovu koaliciju i možda će, kako spekuliše deo štampe, ponuditi da zadrži portfelj ministarstva inostranih poslova koji i sada vodi.

Partijske kolege Livnijeve, koji se, kako piše „Džerusalem post”, u zatvorenim razgovorima bave ozbiljnijom koalicionom kombinatorikom, „smatraju da bi možda bilo dobro da njihov šef, bez većeg premišljanja, ipak prihvati ponudu Likuda („ako je ona stvarno dobra”), tim pre što im se čini da će se Peres, najverovatnije, odlučiti za „Bibija” kao mandatara. A osim toga, savetnici Netanijahua ne kriju da bi, ako do saveza i dođe, Kadima imala isti broj ministara kao i Likud.

U napetoj posleizbornoj atmosferi nekako najsamouverenije deluju izjave Libermanovih „radikala”.

Objavljujući javnosti da su započeli pregovore sa dva vodeća kandidata i da „oboje odgovaraju”, Stas Meseznikov, koji predvodi Libermanov pregovarački tim, izjavio je da se oni „još nisu odlučili”. Ali, dodao je, i da bi oni Peresu kao kandidata za budućeg premijera mogli da predlože i svog vođu. I dok Liberman poručuje da je već odlučio „koga bi želeo da vidi na čelu kabineta”, lideri dve manje religiozne partije Šas i ujedinjene Tore ( sa zajedno obezbeđenih 16 mandata) spremaju se da formiraju front protiv Libermanovo udruživanje sa Likudom.

M. Aksentijević