Spomen-park „Jajinci" simbol bola i obaveza na trajno sećanje

Stojimo kao čuvari uspomene na desetine hiljada nevino stradalih Srba, Jevreja, Roma, žena, muškaraca i dece, čiji su životi oduzeti u najmračnijem poglavlju istorije, vođeni ideologijama mržnje, koje se nikada ne smeju ponoviti. Naša obaveza je da pamtimo i da ne dozvolimo da se zlo ponovi, kazao je juče Đuro Macut, predsednik Vlade Republike Srbije, na komemoraciji povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu u Spomen-parku „Jajinci”, gde je položio venac. Macut je kazao i da tragedija u Jajincima govori o ceni koju čovečanstvo plaća kada se izgubi poštovanje prema ljudskom životu. I zato, kako je naveo, „moramo uvek da se podsećamo da je mir vrednost koju svakodnevno treba da čuvamo”.

Prema njegovim rečima, snaga našeg društva ogleda se u razumevanju i uvažavanju svakog čoveka, bez obzira na poreklo, veru ili ime, a sećanje na žrtve obavezuje nas da se suprotstavimo zaboravu, relativizaciji i reviziji istorije.

„Srbija ostaje posvećena očuvanju mira, dostojanstva i međusobnog poštovanja. Zauvek ćemo čuvati uspomenu na sve nevino stradale Srbe, Rome, Jevreje, žene, muškarce i decu”, poručio je Macut i dodao da čovečnost i mir moraju da budu naše najviše vrednosti.

Da su Jajinci više od spomenika, izjavio je juče Boris Bratina, ministar informisanja i telekomunikacija, koji je prisustvovao komemoraciji.

„Jajinci su trajni podsetnik da ljudski život i dostojanstvo moraju da budu iznad svake ideologije, podele i mržnje. To je tragedija koju je nemoguće u potpunosti razumeti, ali koju moramo da pamtimo. Sećanje na Jajince je naša zajednička obaveza da ne dozvolimo da se takvo zlo ikada ponovi”, poručio je Bratina. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija naglašava da negovanje kulture sećanja predstavlja temelj očuvanja istorijske istine, ali i važan preduslov za izgradnju društva zasnovanog na miru, toleranciji i uzajamnom poštovanju.

Komemoraciji su, pored ministra Bratine, prisustvovali i ministri Bratislav Gašić, Milica Đurđević Stamenkovski i Dejan Vuk Stanković, kao i državni sekretari, direktor Bezbednosno-informativne agencije Vladimir Orlić, predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov, vikarni episkop Srpske pravoslavne crkve Dositej i beogradski nadbiskup kardinal Ladislav Nemet.

Ovaj dan ustanovljen je u znak sećanja na 22. april 1945. godine, kada su dve grupe sa više od 1.000 logoraša pokušale proboj iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac, simbolično svedočeći o stremljenju ka slobodi i dostojanstvu u najtežim trenucima ljudske istorije. Tokom Drugog svetskog rata, na stratištima kao što su Jajinci, Sajmište, Jadovno, Prebilovci, Stara Gradiška i Jasenovac, stradali su nevini ljudi – Srbi, Jevreji, Romi i antifašisti – samo zbog svog imena, vere i različitosti. Jajinci predstavljaju jedno od najvećih stratišta u Evropi, gde je ubijeno više od 80.000 ljudi, što ovaj prostor čini mestom dubokog pijeteta i opomene.