Inkluzivni program „Zvuk vidljivog" na Ušću

Mu­zej sa­vre­me­ne umet­no­sti (MSU) or­ga­ni­zu­je tre­ću ra­di­o­ni­cu, u okvi­ru in­klu­ziv­nog pro­gra­ma „Zvuk vi­dlji­vog”, ko­ja će bi­ti odr­ža­na u ne­de­lju, u 13 ča­so­va, u zgra­di Mu­ze­ja sa­vre­me­ne umet­no­sti na Ušću.

Ra­di­o­ni­ca će bi­ti po­sve­će­na sli­ci „Me­se­či­na” (1900) Ri­har­da Ja­ko­pi­ča, slo­ve­nač­kog sli­ka­ra i jed­nog od naj­zna­čaj­ni­jih pred­stav­ni­ka im­pre­si­o­ni­zma i za­čet­ni­ka mo­der­ni­stič­kog sli­kar­stva na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je. Ovo plat­no ma­njeg for­ma­ta, u do­mi­nant­nim tam­no­pla­vim to­no­vi­ma, sa dis­kret­no na­sli­ka­nom me­se­če­vom sve­tlo­šću, vi­še pred­sta­vlja unu­tra­šnji do­ži­vljaj da­tog tre­nut­ka ne­go nje­gov re­a­li­stič­ki pri­kaz. Sli­ka sve­do­či o po­ma­ku sa kla­sič­nog im­pre­si­o­ni­stič­kog in­te­re­so­va­nja za sve­tlost i at­mos­fe­ru ka du­bljem, su­bjek­tiv­ni­jem iz­ra­zu, u ko­me pej­zaž po­sta­je no­si­lac ras­po­lo­že­nja i in­tro­spek­ci­je. „Me­se­či­na” otva­ra pro­stor za raz­u­me­va­nje ka­ko se po­čet­kom 20. ve­ka u umet­no­sti re­gi­o­na ob­li­ku­je li­kov­ni iz­raz bli­zak sim­bo­li­zmu i im­pre­si­o­ni­zmu, gde pri­ro­da vi­še ni­je sa­mo mo­tiv po­sma­tra­nja, već i sred­stvo za iz­ra­ža­va­nje unu­tra­šnjih sta­nja.

Iz mu­ze­ja po­zi­va­ju po­se­ti­o­ce da za­ro­ne u du­bi­nu pla­ve bo­je, oslo­bo­de se sva­ko­dnev­nih oba­ve­za i pre­pu­ste sop­stve­nim ču­li­ma i uti­sci­ma. To će bi­ti pri­li­ka da is­tra­že ka­kav je do­ži­vljaj pla­vog ne­ba, da li i ka­ko me­sec uti­če na ras­po­lo­že­nje, da li pla­va bo­ja umi­ru­je čo­ve­ka ili uz­ne­mi­ra­va i ka­kvu sim­bo­li­ku no­si.

Ra­di­o­ni­ce će vo­di­ti isto­ri­čar­ke umet­no­sti Ka­ta­ri­na Kr­stić (MSU), Sen­ka Ri­sti­vo­je­vić i Bo­ris Don­čić, sa­rad­nik za pri­stu­pač­nost. Pri­ja­ve se ša­lju do su­bo­te, na mejl adre­su ka­ta­ri­na@msub.org.rs. U pri­ja­vi je po­treb­no na­ve­sti ime, pre­zi­me i kon­takt te­le­fon. Pro­gram je na­me­njen od­ra­sli­ma i po­ro­di­ca­ma sa de­com, a sa­dr­žaj ra­di­o­ni­ca pri­la­go­đen je po­tre­ba­ma sle­pih i sla­bo­vi­dih po­se­ti­la­ca. Broj me­sta je ogra­ni­čen.

Ci­klus ovih ra­di­o­ni­ca osmi­šljen je kao pod­sti­ca­jan i pri­ja­tan pro­stor za do­ži­vljaj sa­vre­me­ne umet­no­sti, ko­ji omo­gu­ća­va da se de­la iz mu­zej­ske zbir­ke tu­ma­če na dru­ga­či­ji, ne­po­sred­ni­ji i is­ku­stve­no bo­ga­ti­ji na­čin. Pro­gram je deo ak­tu­el­ne iz­lo­žbe „Pre­kret­ni­ce ka mo­der­no­sti. Umet­nost dru­štva 1900–1945”.

U do­sa­da­šnjem ra­du, na ra­di­o­ni­ca­ma su po­se­ti­o­ci mo­gli da vi­zu­el­nu umet­nost do­ži­ve kao po­seb­no is­ku­stvo, an­ga­žu­ju­ći ču­la mi­ri­sa, do­di­ra i slu­ha.

– Na vo­đe­nim tu­ra­ma za­tva­ra­li smo oči i pre­pu­šta­li se unu­tra­šnjem do­ži­vlja­ju, dok smo u za­jed­nič­kom pro­sto­ru sa sle­pom i sla­bo­vi­dom pu­bli­kom ima­li pri­li­ku da umet­nič­ka de­la do­ži­vi­mo i ose­ti­mo, ali i da sop­stve­ne ide­je pre­to­či­mo u ma­te­ri­jal­nu for­mu – na­vo­de or­ga­ni­za­to­ri.