Ormuz kao glavno bojno polje Amerike i Irana

Nakon što je u utorak uveče saopštio da na neodređen period produžava primirje s Iranom, koje je bilo uslovljeno time da Teheran ukine blokadu Ormuskog moreuza, američki predsednik Donald Tramp je u međuvremenu promenio ploču.

„Iran se finansijski urušava! Žele da se prolaz odmah otvori da bi zarađivali 500 miliona dolara dnevno”, napisao je juče Tramp u seriji objava na mreži „Trut soušal”. Prema njegovim rečima, Islamska Republika „očajnički traži novac”, a njena vojska se „žali da ne prima plate”.

Šef Bele kuće je potom sugerisao da je američka blokada ključna poluga u pregovorima sa teokratskim režimom.

„Ako pristanemo da se moreuz ponovo otvori, nikada ne može biti sporazuma s Iranom, osim ako ne uništimo ostatak njihove zemlje, uključujući i njihove lidere”, poručio je Tramp, odstupajući od ranijeg stava Pentagona da američka blokada cilja samo brodove povezane s Teheranom, a ne ceo moreuz.

Uzajamni potezi oko Ormuza samo su deo komplikovanog šahovskog nadmudrivanja. Iran je prvo objavio zatvaranje prolaza odmah nakon prvog sastanka u Islamabadu 11. aprila, jer se tamo dogovoreno primirje nije odnosilo na Liban. Kada je Tramp potom primorao Izrael da prihvati prekid vatre u Libanu, Teheran je uzvratio ponovnim otvaranjem moreuza, očekujući da će Tramp odgovoriti ukidanjem blokade. Ali to se nije dogodilo, što je dovelo do nove eskalacije. Samo u toku jučerašnjeg dana mornarica Islamske revolucionarne garde (IRGC) zaplenila je dva teretna broda u Ormuskom moreuzu i preusmerila ih prema iranskoj obali.

Iako ministar finansija SAD Skot Besent smatra da američka blokada iranskih luka direktno cilja glavne izvore prihoda te zemlje i ograničava pomorsku trgovinu, analitičari navode drugu stranu medalje. Prema Besentovim rečima, „za nekoliko dana, skladišta na ostrvu Harg će biti puna, a krhke iranske naftne bušotine će biti zatvorene”. Ali iz ugla Teherana, oni mogu da podnesu teret blokade duže nego što to može svet, smatra Ali Vaez iz Međunarodne krizne grupe.

„Iranci računaju vreme u mesecima za sebe, a u nedeljama za Trampovu administraciju i globalnu ekonomiju. Misle da Tramp ne može izdržati da moreuz ostane zatvoren još tri nedelje”, rekao je Vaez. Iako je cena za stanovništvo ogromna, pošto na društvenim mrežama Iranci svakodnevno pišu o masovnim otpuštanjima i strahovima od nestašica lekova, on navodi da režim brine samo o sopstvenom opstanku.

„Trenutno ih ne zanima patnja naroda, oni i dalje ovo vide kao egzistencijalnu borbu sa Sjedinjenim Državama. Zato neće popustiti, bez obzira na to koliko iranski narod pati”, istakao je Vaez.

Međutim, upravo to što obe zemlje veruju da imaju prednost i da mogu diktirati uslove, može biti prepreka za nastavak pregovora. Razlozi propasti početka nove runde u Pakistanu i dalje ostaju nejasni. Tramp tvrdi da je kriva „ozbiljno podeljena” iranska vlast, nesposobna da se usaglasi pre sastanka. U skladu sa tim, Iran je kao i od početka rata, iskoristio podrugljive video-snimke kako bi pokazao nadmoć i ravnodušnost prema Trampovim pretnjama. Rano juče nakon što je predsednik SAD objavio produženje primirja, mnogi državni mediji objavili su isti satirični snimak: besni Tramp preti bombardovanjem, dok američki pregovarači sede u praznoj sali. Iranski predstavnici, koji se nikada ne pojavljuju, umesto toga šalju papir sa porukom: „Tramp, ućuti.”

Sa druge strane, iranski zvaničnici kažu da je razlog to što Tramp nije želeo da ukine američku blokadu Ormuza pre razgovora, dok su američke snage tokom vikenda zaplenile brod pod iranskom zastavom.

„Blokada iranskih luka je čin rata i samim tim kršenje primirja”, napisao je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči na društvenim mrežama u utorak uveče, kada je postalo jasno da niko ne putuje u Islamabad.

„Napad na trgovački brod i uzimanje posade za taoce je još veće kršenje. Ali Iran zna kako da neutrališe ograničenja, kako da brani svoje interese i kako da se odupre pritiscima”, zaključio je on.

IRGC: razorni udarci ako se borbe nastave

Iranska revolucionarna garda (IRGC) upozorila je juče nakon što je predsednik SAD Donald Tramp objavio produžetak primirja, da će naneti „razorne udarce preostalim neprijateljskim resursima” na Bliskom istoku ako se borbe nastave. IRGC je naveo da je spreman da se „odlučno, konačno i odmah suoči sa bilo kakvom pretnjom ili obnovljenom agresijom neprijatelja, a u sledećoj fazi potencijalnog vojnog sukoba, naneće razorne i nezamislive udarce preostalim neprijateljskim snagama u regionu”.

Kelog pozvao Trampa da „završi posao” i odustane od pregovora

General-potpukovnik u penziji i bivši izaslanik SAD za Ukrajinu Kit Kelog pozvao je američkog predsednika Donalda Trampa da pojača pritisak na Iran i „završi posao”. Kelog je naveo da podržava Trampa da „napravi više problema” Iranu, uključujući gađanje ostrva Harg, ključnog naftnog čvorišta.

„Sada stvarate problem koji pokušavaju da reše, a ne mislim da mogu da ga reše jer više nemaju rukovodstvo koje može ovo da reši. A vi sada to kontrolišete”, poručio je Kelog. On je savetovao Trampa da ne nastavlja dalje pregovore sa Iranom.

„Predsednik im je dao dovoljno prilika. Bio je veoma ljubazan u pokušaju da ih nagovori da to reše razgovorom. Sada, hajde da to završimo”, istakao je Kelog.

Tajani: Sloboda plovidbe kroz Ormuz ključna

Ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani izjavio je da je u razgovoru sa šefom diplomatije Irana Abasom Arakčijem naglasio potrebu nastavka dijaloga u okviru procesa iz Islamabada, postizanja mirovnog sporazuma i očuvanja slobode plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Tajani je dodao i da je Arakčiju ukazao i na važnost zaštite zemalja regiona Persijskog zaliva, kao i na potrebu postizanja dogovora u samom Iranu.

„Ponovio sam značaj da se ne ide ka vojnoj upotrebi nuklearne energije. To su ključni elementi”, istakao je Tajani.

Takođe, štaba mornarice Đuzepe Beruti Bergoto rekao je pred Odborom za odbranu Donjeg doma parlamenta da je mornarica spremna da pokrene operaciju čišćenja mina. Prema njegovim rečima, takve operacije mogu da se sprovode samo u nekonfliktnim situacijama, jer su „veoma osetljive” i nose određene rizike.